Budi ti meni miran (22) – četrnaesti deo

Blog Nedeljka Baćine

339

Svira Bijelo Dugme i pjeva mali Rača:
„Milicija ima dobrih strana
što je mlada, lijepa i okretna
dobroćudna i naoružana
pa su djeca sigurna i sretna.
I njihov poziv ima loših strana
kad je kiša, blato ili zima
a lopovi dođu toga dana
i moraju se igrati sa njima.
Milicija trenira strogoću
kao glumci pred uloge teške
da ne bude sve kako ja hoću
ako volim da ponavljam greške.
Jer milicija trenira strogoću
da ne bude sve kako ja hoću.
Mi-li milicija
opsa opsasa lomi ga
tako mlada i lijepa i okretna milicija.“
(Pesmu napisao Duško Trifunović
posle druženja u Narodnoj biblioteci „Veljko Petrović“
kod domaćina Đure sa ljubiteljima lepe pisane reči.)
Nakon književne večeri Duško i Đuro
krenuli su kod Rada u bife na autobuskoj stanici,
gde je služila tankovijasta Adelina mama Goca.
Šetajući do bifea nezgodni Đuro
razvio je teoriju o uticaju vinskih mušica
na srpsku ljubavnu poeziju.
Nije poznato da li je Duško dao bilo kakav sud
o ovoj teoriji zavera snagom Đurinog
najjačeg argumenta
„Što si bučniji, to si više u pravu.“
Tek su kročili na peron broj jedan
gde se čekao autobus za Gajdobru
njihova galama izazvala je pažnju
pozornika Peka, junaka ovog zapisa.
„Dođite vas dvojica ovamo.“
„Ko, mi…“ ote se Đuri.
„Da, vas dvojica. Nešto ste se razgalamili.
Ne može to tako…Pogotovo ti mali…“
ciljno će Peka na Duška.
Pekova je izvršna. Ne poriče se.
Odnese đavo šalu.
„E, Duško, Duško, ovaj put ti opraštam…
Zato što je drug Đuro fin čovek…
Ajd sad, brišite…“
Sve po pravilima službe galamdžije.
Pesnici i bibliotekari.
Kakvi su drugi, kad su ovi najglasniji.
Da se zna. Zapisah Duškovu priču.
Hiljadu čuda i hiljadu nebesa
– što bi rekao moj Radovan
svetli obraz.
Sve bi ti ovo tebi neko drugi natenane
a ja sve izručim predate
koliko im volja
umoriće ih gladne oči
i prokleta gorušica.
Zveckat će na prazno
i mali i veliki.
A ti polagano nauči uživati.
Za sve će vremena biti ne lapaj.
Ništa nazor.

***

Ubaci Pavke „tricu“ frljoku.
Privede Peko utakmicu kraju.
Posle ovog poraza
Košarkaški klub „Vojvodina“ iz Novog Sada
nikad se oporavila nije.
Poniznost je bolest koja traje dugo.
„Slaninari“ promeniše ime u Firma „Voša“.
kumovao Bata Kan Kan.
Sproveo u delo, tako i ostalo.

***

Ponekad ispratim događanja
na tribinama naših klubova.
Firme se pobiše oko malog plena.
Zapljusne me talas sramote i stida
kad krene igranka.
Nešto drugo se iza brda valja
prst u oko sistemu.
Srednji. Navijački.
Ponekad poželim da zaškiljim
kroz Lelanina sočiva i pobegnem
od dobrote i brige.
Onih koji nas usrećuju
onih koji nas brane.

***

Zavrti se traka sećanja
i nenadno stane na kadar
kako se Peko milicajac
sjurio na Zvezdin „Sever“
i Partizanov „Jug“.
Pršti demokratska palica zvana pendrek.
Bežanija „Grobara“ i „Delija“
kuku i lele.
Treba se primiriti sinovče.
Zaboravit na talasanje
sporta i razonode.
Zla su vremena, jebiga.

***

Kod nas se uvek glasalo jednoglasno.
Naškrapa se teren na vreme.
Predložismo Peka za Oktobarsku nagradu.
Uradismo sve po protokolu.
Zvaničan odgovor od Veća mudrih i pametnih
nikad dobijen nije.
Možda sve ove godine luta tražeći adresu.
Nezvanično, jedan od naših donese glas
da je nagrada deset godina
isplanirana i donesena u podeljena.
Unapred.
A reda mora biti. Gužva.
Sada se drugačije piše
slaba ponuda.
Zakon tržišta.
Sve se od sebe reguliše.
Osim ako se ne mrdne
malim prstom tamo gde se mrda.
Tanak izbor.

***

Ostajem sam na tribinama
Sportskog centra „Tikvara“.
Nevidljiva ruka moći
pritiska šteker.
Gase se svetla.
Trnu. Dugo.

***

Valja poći.
Ustajem i krećem
nogu pred nogu.
Čeka me moj Milutin
u „Staroj Idili“.
Čovek od čelika.
Čvrstorukaš.
Gorska garda.
Neće on meni reći
šta se desilo
u sudijskim odajama.
Znam da neće
ne izdaje on ništa
ni za živu glavu temeljac.
Meni je svejedno
omekšao sam
Žuta kaže da znam
biti nežan i mirišljav
na barske trave.
Ne radujem se više ničemu
ne tužim više ni za čim.
Smejem se Žutoj.

***

Kubura me ćutke ispraća
ne reče ni reč.
Rukom me potapša
po levom ramenu.
Dobri čovek
jedan od stubova sporta
naše varoši.
Čojstvo Dragana zvanog Kubura.

***

Ispred šahovske si table odrastanja
sinovče, pile od sokola.
Pogledaj,
svaka figura svoje mesto ima
svaka brani polje po kojem se šeta
kuda mrda.
Zabran.
Ili si žrtva ili si heroj.
Kombinacije su van table
sistem.
Nego, ajde jedan cuger
pešak na f3
potegni junački sine
majstore moj.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here