Budi ti meni miran (22) – četvrti deo

Blog Nedeljka Baćine

305

Rode moj rođeni,
Sinovče.
Zlato moje.
Nisi ti popio svu pamet ovog sveta pa sve bi ’’nazor’’ da naučiš, da jamiš, da saznaš.
Imaš prst.
Imaš i čelo.
Ajd štimaj. Usklađuj.
Jeli bogati.
’’I Bog je Srbin bio, kad je stvarao svet.’’
Lati se olovke.
Piskaraj.
***
Ne pitaj me više nikad za moju direktoricu Jovanu.
Gazda je gazda.
O gazdama valja ćutati, a ne pričati.
Šta te briga
Gde je, šta radi.
Kakva je, ovakva, il’ onakva.
Ne radimo mi ovu rabotu
Za platu, regres, topli obrok.
Nikad dosta finansija,
Kofa je bušna, majstore moj.
Svoj cejf i svoja nafaka.
Sinovče moj.
Najbolje je da se prituliš.
Da je ne vidiš I ne čuješ.
Na službenom putu je
Naša Jovana.
***
Može biti da je na južnim morima.
Može biti da joj so nagriza oči.
Da žmirka,
Da se palaca između talasa dok broji galebove u brišućem letu.
Može biti da je ubačeni patriota Službe
Smernik,
Što beleške hvata u dubokom grlu naših dušmana.
Posigurno znam, pocrnela je.
Kao cigančica.
Nerviraju je bodlje u desnom stopalu
Nekih pomahnitalih morskih ježeva.
***
Razglednice.
More, barke, majice na plavo bele štrafte.
Pozdrav iz Orebića. Pozdrav iz Makarske. Pozdrav iz Prčnja. Pozdrav iz Kazablanke.
Zadnje razglednice sam poslao sa detaljima „Crvene plaže“ između Bara i HajNehaja,
Mom mlađem bratu Zoranu.
Ja i Sosana blejimo na zvezdu, zvanu Sunce.
Ono nam namiguje
Mi smo srećni i mladi.
Lepota je na Sosani.
Volimo se onako rokerski.
Moj kumara Tripko petlja sa „Panasonic“ kamerom.
Đetić.
***
Rode moj.
Nema od nerviranja baš ništa.
Znam za jadac.
Pomerio se tajming naše kolumne.
Prošarao se portal.
Ustuknuli su dobrotvori i sponzori.
Valjda će se neko setiti
Da osveži finansije „BAP“ našeg.
Ako se sete,
Neka je na čast,
Lokalnoj vlasteli prvorođenih.
Sudbina nase pisanije je u rukama naše direktorice
Jovane.
Ako nadje put finansijskoj konsolidaciji idemo dalje
Sinovče moj.
***
Blagi pogled Mile Veselice me hrabri.
Prebira po tastaturi
Veli,
Za našu Jovanu ovo paše:
„Da mi je biti morski pas
Bar jedan dan, jedan sat,
Jedan tren, biti morski pas.
Imao bi lepe ralje
Plivao bi dalje, dalje
Pratio bi ledolomce
Čekao bi brodolomce.
Biti morski pas
Biti morski pas“.
Vis „Metak“.

P.S.
Draga Jovana, vraćaj se kući, kad se napunim pozitivnim kapima sreće.
Mi smo pomalo ljubomorni na tebe,
Dok se osvežavamo gledajući fontanu, pored Pošte.
Malo krene, malo stane.
U vodi su sva čudesa ovog sveta.
Ne šalji nam razglednice sa tvojih morskih putovanja.
Poštari se varoški uhvatili debelog hlada ispod platana.
I ćute. Ulice zovu, a jesen je tu.
Čuvaj se morskih pasa, Jovana.
Pozdravlja te, onako usput i Tanja iz Begluka kraj Srba.
Izbeglička kolona 1995.
Zarulja mala.
***
Kad se meni, oči sklope,
Bane mi nenadno prošlost na vrata.
Navru kradljivci uspomena.
Ti bi o Julisci i „Vukovima“ iz Gajdobre.
Kažeš, strikane promašio si temu.
Nisam, rode moj.
Ajd,
U dobar čas.
***
Zvezde kao popizdele.
Udariše o šljeme Juliskine čarde.
Kradljivci smo hormona.
Šaka meni.
Šaka Juliski.
Šaka meni.
Svašta me pitala, tu burnu mađarsku noć.
Svašta.
Do Markovih konaka.
Mislio sam, izmoriće se.
Jesam li pravi Srbin?
Jesam li četnik?
Gde mi je „ić“ u prezimenu?
Je li Slobo Srbijanac,
Ili je Slobo Crnogorac?
Svašta me je pitala ta nemoguća Mađarica, sklona padu,
U rastrojstvu,
Između pohote i morala.
Ćorava su posla.
Mani se ženo zezalica.
Ne testiraj.
Alat imam, zanat znaš,
Na tebi je ženo da nas ne obrukaš.
Eto tako sinovče moj.
Ne smej se i ne budali.
Žiška pohote gori u zenici očinjeg vida.
Izdaju me ruke „drzi je, ne daj je, ščepaj…“
Gužvaju se Juliškina kolena,
Dok slazi cicana suknjica, na bele tufnice.
Kao zli pauk, koji se spušta sa tavanice.
Dok me gleda velikim očima.
Zamlataraše crvene čizmice,
Do tavanice.
Juliški više ništa ne smeta.
„Szeretlek. Ne add fel, kerlek“.
***
Krene vlaga.
Teški je plug obrtač „IMT“ sa hiljadu udara i hiljadu brazda.
Brazde su duboke.
Rodiće jari ječam, kao nikad.
I zamirisati će ravnica na lavande
I na livadski med
TOPOLYE
Jeste, bre…
***
Ja tvoj strikan, consinjere „Vukova“ iz Gajdobre,
Počinjem da trčim svoj počasni, pobedonosni krug.
Obraza mi.
***
Zavrtio se ugovor o sponzorstvu.
Gle, i pečat je tu. Zoran Stoilović, vlasnik firme „Eden“ Bačka Topola,
Za proizvodnju pogrebne opreme,
Prvi je sponzor košarkaskog kluba „Hercegovac“ iz Gajdobre.
Psuje majku nekom.
I Mesecu, što je tako pun i žut.
Mesec mu daje „dvojku“.
***
Slika jutarnjeg krajolika.
Zoran i Juliška mašu mom vernom skutonoši, Golubu i meni.
Udariše prve zrake.
Da odnekud ima signala lepa Rada, lalinka iz Banata,
Poslala bi poruku
„Juliškine crvene čizmice su falš, od telećeg boksa nisu“.
Nije ni važno.
Dotakle su nebo.
Ajde bogati.
Lošem majstoru i dlake smetaju.
***
Davim ja tebe
Kao zmija žabu.
Sinovče moj.
Ajd sad „marš na ples“.
Linija.
Naša lepa Palanačka varoš,
Gajdobra – Nevesinje – Trebinje.
Pozdravi naše.
One najbolje.
Ispod kamena.
U selu Udrežnje.
***
Putuj sa milim Bogom.
Neka Sara slama krivine,
Od Višegrada, pa na dolje.
Kad se vratiš,
Čeka te strikan tvoj.
Da lajemo
Na Vlasteline
Varoške…
***
Zlato moje..

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here