Budi ti meni miran (22) – dvedeset drugi deo

Blog Nedeljka Baćine

547
Foto: Pixabay

Oni Koji Dele Naše Pare
Uvek su nam dobrodošli
Svaka čast.
Kapa dole.
Valja otkrčiti grančicu,
Gde su višnje rodile najbolje.
Valja se hvatati hlada
Gde vetrić nežno pirka
Valja se žedan vode napit’
Burilo je malo
Kad zine ova naša dobra zemlja
Jaroška
I laloška.
Sve valja, sve je moderno,
Sve je zgoda
I sirće je slatko kad je za džabe,
Okreni je, obrni je , iz našeg sela nije.
Opet strikan o ženama,
Jebi ga,
Lako je sa tudjim ženama,
Ajd sa svojom
Gloginje mlatit.
Muka.
Jarane moj.
Sve sa trkom.

***

Nemoj da te plašak hvata
Snago moja.
Jami kutlaču i sipaj,
Da te vide,
Da znaju
Čiji si, koji si, kakav si,
Veruj u mene
Nek teftere,
Moj si.
Pesnica.
Za One Koji Dele Naše Pare.

***

Danima se priča,
Gurka se narod u zadnjoj efti
Proćukao
Da će doći,
Jedan od Onih Što Deli Naše Pare,
(u daljem tekstu Jedan Od Onih),
Da sa svitom svojom,
Udari kamen temeljac
Sportske hale u Gajdobri,
Na mostarskim ledinama.
Nežno se pletu moja sećanja,
Lepo mi je,
Snago moja.

***

Uskomešao se narod moj.
Gangaši, pevači, istaknuti DP radnici,
Široke mase narodne.
Na glavnoj strugi je meni mili
Besednik, Drago. Junački sin.
Prvorodjeni,
Što zdravi i čašu prvi diže.
Sve mu zdravo i veselo bilo.
Akobogda.
Reči su mu virac. Beže. Ko jarad niz veleške grede.
Ajd Drago, nado naša, upamti
„Srećan dan i srećan rad,
Nek nas Bog ne odvaja od prijatelja,
A čuva od dušmana.
Ko nam zlo misli, neka ga Bog počisti.
Ko dava, da mu se ne poznava.
Zdrav si desni, ne daš se levi,
Pravda sreću deli.
Vazda se poštivali i jedan za drugog pitali.
Zdravi da ste mi svi i ja s vami
Živeli…“
„Na sav glas Drago, naglas,…setuje ga Soka…
Prije ćeš upamtit.“
Što preleti preko zuba, znaće celo selo…
„Ne prekidaj me ženo, ako za milog Boga znaš,
Meteš mi naum…, da me Bog ubije , ako znam dje sam stao.“
„Ne manitaj Drago, deder iz početka…“
„Djavo te odnio…, štrecnu se Drago.
Zdravičar.
Koji će potegnut reč i delo u čašu
Rujnog vina i pozdravit Jednog Od Onih.
Liska.
Alčak.

***

Sila naroda sašla je na mostarske ledine.
Više se šapće, nego zorli ljudski zbori.
Obesila se sumnja i na ovaj svečani dan.
Navikao narod na poklapalice.
Zakrpa na zakrpu.
Tako godinama.
Tako uvek.
Tek ponekad blesnu none, sevnu,
A ti se lati dekice.
Kupi se godinama, tuga od života,
Zakrpa na zakrpu.Kote se naviljci, zadružne deteline.
„Ako udari kiša, sve će se džombosati…“,
Klikne brigadir Milovan, a mi se gurkamo i zabušavamo.
Sezonci. Rat je sa one strane Dunava.

***

Ruka mi dodirne Lelalina ledja. Vrh je. Rbat.
Brojim na prste.
Ajd snago moja, koliko njih veruje drugu Spasu
I njegovim kongresmenima.
Zero. Zero.
Manjina se uglas kune da će se nečisa
Najest golim rukama,
Ako se i cigli ašov zabode za Sportsku halu u Gajdobri.
Većina uglas grakće kao gračci od
Silbaša
’’peru pare’’.
Peru pare, majku im lopovsku…
Ajd ti sinovče moj, budi rešetalo,
Pa izbirkaj golu istinu. Malo morgen, što bi znao reći naš predsednik sa Suncem u kosi.
Biće ono što mora biti.
Zasmrdila mahovina moje zavičajne tuge.
Užegla se.

***

Za mog veka oduvek su u Gajdobru
Dolazili narodni prvaci, tribuni i nabiguzice,
velika teleća glava, mala mačija usta.
Nije bilo rejtinga, bio glas naroda.
Pipaju žbiri i špije.
Ako te tapšu i mrče beži junače moj,
Dokle te noge nose.
Široko ti polje.
Ako te merkaju preko one stvari,
Biće od tebe nešto.
Biće. Nikad moji pogrešili nisu.
Ajd probaj. Lane moje guravo.

***

Kroz zaljuljanu masu napravio se
Narodni špalir. Sve tutnji.
Došao je drug. Jedan od Onih. Lična pratnja uz njega skakuće.
Dodvorice i podguzne muve. Uši su im ko radari. Četvrtani.
„Jeba te sveti tvoj, ko da vas je ćaća pekom pravio…“
Gurka me Lelana. Falange u pelenama. Stasali nisu za gumene čekiće,
Bejzbol palice, „uradi sam sine“, ne zoblju se steroidi.
Jedan Od Onih maše Slobinom rukom.
Na čeki smo srećni i veseli. Bine nema.
Pršti nada , kao čirevi. Iskopan je ćuvik iz nedara mostarskih ledina.
Penje se Jedan Od Onih Drug, terzija i cika.
Krči Mijatov ’’Maršal’’. Razli se naša himna.
Oko je puno. Obrazom jeza i suzica ponekoja se otima.
„Hej Sloveni,
Još ste živi, duh naših dedova,
Dok za narod srce bije njihovih sinova,
Živi, živi duh slovenski živeće vekov’ma,
Zalud preti ponor pakla,
Zalud vatra groma.
Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese,
stena puca dub se lama,
zemlja nek se trese.
Mi stojimo postojano
Kano klisurine,
Proklet bio izdajica
Svoje domovine…’’
Još uvek sanjam i prenem se.
Nje nema više,
Osim u mojim zapisima, sinovče moj.

***

Jedan Od Onih biflat zna. Palamudi.
Ista priča, mašnica, druga,
Boja mavena, Sunce da se je postidi.
Novica je uvek pri ruci.
U japaneru se krčka beton.
Lopata kubikašica cakli se…nova.
Kao ispod čekića.
Prva stuba. Temelj svih temelja.
Za ’’Vukove’’.
Dodade Novica lopatu.
Jedan Od Onih, Drug Važni sasu prvu.
’’Nek vam je sa srećom’’…
Aplauz se prolomi.

Falange raskrčiše narodne mase.
Piksla.
Ode Jedan od Onih.
Tata Vojvodine.

***

Ne dodje na red zdravičar Drago.
Nije ni važno.
Fasovaće njegova Soka večeraske,
Kad krene mračak niz Nevesinjsku ulicu.
Biva, zaboravio Drago tekst.
Izmarelisala ga Soka.
Ženska predja.

***

„Hajdemo kod Velinka… Doće Risto i doneti projektnu dokumentaciju za Sportski centar.
Hajde…“, munu me laktom drug Spaso.
Ćutim i kapiram da onaj naramak papira nije za kukavnu Sportsku halu, nego za Sportski centar Gajdobra.
Drug Spaso je u bojkotu svoje Partije.
Rve se sa bašibozlucima, koji mu zameriše na komentaru o drugarici Miri, sa cvetom u kosi.
Rekoše mi da ni danlidanaske nije revidirao svoj stav.
Neka i nije, svaka mu se pozlatila.

***

Bap vesti od 21.10.2021. Sportska rubrika. Košarka.
’’Nemanja Bjelica briljirao je na otvaranju NBA sezone u dresu Golden Stejt voriorsa, protiv Los Andjeles Lejkersa , a nakon toga je na Instagramu imao neobičnu objavu… posebno je zanimljivo da je na fotografiji za lokaciju stavio Gajdobra. ’’
Hvala,
Profesore.

***

Sedamdeset godina je prošlo od otkrića strukture DNK.
Propaganda.
Kad otkriju DNK Gajdobre, nek se jave.
Nikad.
Zapamti nikad, ne umiju.
Radovanje moje.
Božju ti vjeru zadajem.
Eto.

***

Ajd sad,
Obuj te tene skitare,
I idi u svet.
Magare moje malo.
Kad se nasitiš zemljanog šara,
Ti se kući vrati,
Da pričaš strikanu svom
Kako ti je tamo bilo,
Natenane.
Gradino moja.
Piccolo bambino.
Konsinjere.
Avanti.
’’Vukovi’’.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here