Budi ti meni miran (22) – petnaesti deo

Blog Nedeljka Baćine

405
Foto: Canva

Oko nikog ne pita
Samo pusti suzu
Srećnicu ili neveselicu
Baš nikog ne pita.
Poremeti se ritam disanja
Ili poletiš
Ili kloneš
Biraj sinovče moj.
Krila ili kaljuga
mrski smo na poraze
a radovanju nas učili nisu
nisu ni trebali,
samo nam se sve kazalo
nedostaje Mila Veselica
da pojača
crvenu boju radorada.
Šandor sa mnom
Zajedno odgoneta reči
Brkamo akcente,
Molitva za zrno razuma.
Jesen je započela
Sa kišom u Bačkoj Palanci.
Ko dočeka proleće
Sa kišom,
Kao u pesmi Ksenije.
Daleko,
Onaj koji pretekne.

***

Pretače se pobeda noći,
U novi dan
Završava se krug
U plesu navijača „Vukova“.
Slavljenički.

***

Na ćošku sam Šafarikove i Loline ulice.
„Stara Idila“.
Milutinovo sklonište za posebne prilike mudrovanja
I čednim osvrtom
Dok čeka neverne i lepe žene.
Kuća domaćinska, praznik za oči,
Mir za dušu.
Prisutna vedrina u igri svetla
Treperi ćutanje,
Ako umeš da osetiš
Snagu ljubavnu.

***

Uhvatiš za ruku
’’Staru Idilu’’,
Staru damu i povedeš je
kroz carstvo čula.

***

Vrata su otvorena,
Kinezovi Cigani do vrata,
Otpozdraviše me nevoljno,
Nešto je zapelo u Klimoglavu,
Nisu dobre volje.
Iz separea razvučena harmonika,
Pesma pirka,
O vetru sa Neretve,
O Dari koja ne zna
Ni dan – danas,
Da li bi se, ili ne bi
Poljubiti dala
Djavo će ga crni znat.

***

Milutin je gorski car,
Snaga nano čestice,
U oazi putujuće volje za životom.
Kao deca smo se pobratili
Čakijom djeda Danila,
Reznuli smo vene,
Spojili jednu o drugu,
Pomešali krv,
Stariji i mladji brat.

***

Zaledjen osmeh Ridje, harmonikaša iz Tovariševa,
Blješte damari,
Kao vrcani med,
U Milutinovim očima.
Potom lice studenac,
Hvata mi pogled,
Noge su mu lagane
Grli me,
U bijelo lice ljubi,
Ridjo dugmetara, senka.
Kad Milutinu popuste dizgini,
Spašavaj se ko može,
Ponese ga pesma
’’Što te nema
Što te nema,
Kad na mlado poljsko cvijeće
Biser niže ponoć nijema,
Kroz grudi mi pesma llijeće,
Što te nema, što te nema…’’

***

’’Dao sam im nepristojnu ponudu
Koju nisu mogli odbiti.’’
Beči se Milutin. Neće dalje.
I ne treba.
Neka su večeras srećni navijači ’’Vukova’’.
Nek drugi misle , šta im volja.
Semafor zapisao,
Milutin zapečatio,
Ja beležim zadnje.

***

U selenju i čekanju
Prodje mi cio život,
Tihano bi znala šapnuti Lelana.

***

’’Slobodane samo reci,
Letićemo kao meci…’’
Ruralne zunzare,
Banuše u ’’Staru Idilu’’,
Njih četvorica.
Kastig za kastigom.
Zabradatili, zamudatili,
Podstrekači,
Sada vikend hijene, slavonskog ratišta,
Prazne puške.
Komora čistača,
Zabalavljena niz vunene štrikane džempere,
Sve serdar do vojvode,
Vojvode do mojega.
Teško se poče disati,
U oblacima dima
Jake mačvanske krdže
Streljaju nas,
Pogledi zverinjaka.

***

Tajac

***

Kinez i Cigani,
Prave gurku na izlazu,
Isprazni se ’’Stara Idila’’,
Krenu kal
U napucanoj Palanci.
Leptirice ruše,
Na škiljava svetla lampiona.
Umire jesen na moje oči.

***

’’Sviraj Ridjo… Skalinadu…’’,
Naglas će Milutin.
Ne znam reči- čupa se Ridjo.
’’Znam ja … prati.’’
’’Mirno spavaj, dušo moja…
Noć je ladna zvezda tvoja,
Sjaja nema,
Na sto vrta ja sam kuca,
Tople reči, mrvu srca.
Nigde nema.’’
-prevod sa hrvatskom na sprski- Milutin i Ridjo…
U čast oslobodioca, provocira, Milutin.
U kadrovima sam lošeg crnog talasa,
Ridjo prebira.
Milutin nadjačava, čak i bolje od Olivera.
Ruka mu za pasom,
Tu on krije ’’Tetu’’- tetejac.
Uspomena na mitrovdansku odbranu Nevesinja.
Samo zvoni glas.
Ne trepće Milutin.

***

Domundjavaju se čuvari zla,
Psi rata. Hijene.
Lešinari Slavonije,
Sinji kukavci.
Postaje im tesna kafana.
Odoše.
Milutin miluje Ridju po glavi,
Seti se Ridjo, u trenu, reči ’’Skalinade’’.
Odahnuh i ja.
Odahnu Rajko konobar.
I kuvarica što je ćurila, kroz šiber kuhinje.

***

I oni će meni braniti srpstvo. Majku im klošarsku.
Jebem.
Otresa glavom Milutin i poče
’’Domovina se brani rekom
I ribom u vodi.
I visokom tankom smrekom,
Što raste u slobodi.
Domovina se brani cvetom
I pčelom na cvetu,
Makom i suncokretom
I pticom u letu.
Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu,
Sestrinom suzom, mačinom brigom
I onim brašnom u hlebu…’’
Recituje Milutin Ršuma naizust.
Malo je bibliotekarka Dada prikupila knjiga,
Koliko ih je moj Milutin pročitao.
Malo. Muko moja.

***

Pozobali smo noć u ’’Staroj Idili’’,
Liniju koja se krivuda,
Od patosa, do šljemena.
Kuća, kad se pravi, sinovče moj
Pravim ekserima se letva.
Nameštaju se grede.
Tabana se po atuli.
Zadnji ekser se čuva za prag
I obraz kuće.
Kad njega maknu,
Kuća se džonbosa.
E taj zadnji
Je moj pobratim Milutin.
Luda srpska glava,
Da ludja ne može biti.
Majstor je Milutin
Da prodje ispod kapi kiše,
A da ne pokisne.
Ajd na kišu, mali sanjaru moj,
Probaj akastile.
Budi Milutin.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here