Budi ti meni miran (22) – šesti deo

Blog Nedeljka Baćine

372

Nisam ja sinovče moj,
Snago moja,
Uvek za priču.
Teško mi padaju slova
O ljubavi,
O sreći,
U vremenu zla.
Posle bardaka vina
Kao sečka
Gase se emocije
Sa pola litra
Boškove šljive.
Teško.
Bezbeli.
Nemam ja više ni snage , ni kila,
Za sve te stresove,
Prišt je to.
Čir.
Hoće sve da eksplodira.
Kratak je štapin.

***

Naši oci ostaviše nam otadžbinu
Kakvu takvu.
Lutko moja.
Nasledila se neka crkavica za zuba bela.
Sramota me je šta mi vama ostavljamo.
Sinovče moje.
Pukla mi mrena na očima, ukrutio sam se sav.
Strah.
Drhtavica.
Jezik mi brži od pameti.
Laprdam.
Niko me ništa niti čuje, niti razumije.
Javka.
Ne znaš me takvog.
Ne znam ni ja samog sebe.
Ni ko sam.
Ni šta sam.
Ni u šta sam se pretvorio.
Kao da sam potonja karta.
Herc as,
U špilu nameštene partije pokera.

***

Dragi moj.
U kažama o „Vukovima“ iz Gajdobre
Nema ni jedne mrlje
Što ti se Bogom kunem,
A ti si tu da pamtiš i preneseš dalje.
Vreme čestitosti,
Vreme nevinosti,
Vreme priča ljubavnih ,
Vreme snage dobra.

***

Dobrota je uvek kriva.
Dobri su ljudi uvek krivi,
Kasne,
Odlutaju, kaskaju,
Za dolazećim vremenima Zla.
Pametni i dobri imaju golubije srce.
Lako se pretvore
U karakterne osobine,
Da prostiš one ženske stvari…
Eto počeh i lajat pred tobom,
Snago moja,
Ne zameri strikanu tvom.

***

Ajde,
Natoči te Miline „Banjalučanke“, Boškove mučenice,
Bar tri prsta,
Da se pokrenem.
Mada ti ja više nisam ni mlad , niti čio , niti spreman,
Za bilo kakvu borbu i ne daj Bože revoluciju.
Nema toga više u meni.
Ne laži da ti je dobro sa mnom.
Čangrizalom.
Dok čekaš mudrost mojih godina,
Zgubidanu jedan.
Što stariji sve sam detinjiji.
Smrdele zrele.
Opadale zelene.

***

Ovo ti je Gocina slika, šmizle sa Sinaja.
Ovaj što je strelja očima
Nežno i pohotno
Strikan je tvoj
Nije ta duga kosa četnička, nego rokerska.
Sakrij to da nas ne provale naši.
Naljutiće se .
Moć mladog čoveka.
Čelika.

***

Volim da odem u kancelariju br.8 u zgradi naše vlastele, dočeka me Mele, taj brižni
bivši skojevac sa tek skuvanom kafom i pričama o dostignućima Eko sveta-jedan auspuh-
jedna sadnica.
Mele bi najradje promenio ime naše varoši u Zelengrad.
Avaj.

***

Pitam ga za kolegu, samozvanog doktora, jedino njemu znanih nauka, Nikaragvu.
Mele se smeje.
Pruža mi papir.
Papir sve trpi.
Malo čitam, malo gledam kroz prozor.
Avgust žeže svom silinom.
Gori planeta.
Usijano železo na asfaltu.

***

Posle dužeg nipodaštavanja u matici, samozvani doktor, njemu znanih nauka, dočepao se vlasti
I avanzovao u visokog državnog službenika,
U vrhušci vlasti.
Pita se itekako.

***

Maja je Gojković, mala maca za našeg doktora preletača…
Zna reći Dragan , jedan od lidera radikala varoških…
Izdajnici .
Dvanaest stranaka je promenio , radi svoga dupeta.

***

Čitam na preskoke pisanije , samozvanog doktora, njemu poznatih nauka, Nikaragve…
’’… moja inicijativa je bila da spojim antiku i romantiku na plaži Tikvara.
Da ostane tako vijek vijekova.

Mi današnje dane živimo u zlatnom dobu, dobu kad se Srbija
Preobražava u evropskog tigra, čvrsto gazeći, stazama boljitka,
Velikih plata i penzija, stalnom padu troškova života,

Lažnih diploma, invaziji stranih investitora, što nam prekopaše zemlju,
Izbristiše vodu i vazduh, ugasiše planinske rečice i potoke, da uzalud ne teku,
Ispratiše naše mlade mozgove sa kartom u jednom pravcu.
Naš patriotizam i briga o Kosovu punim ustima se zbore,
U vremenu kad se muško pita,

Kad se mama zove ćale, kad nam decu više ne donose rode.
Dugačak je spisak nas vlastodržaca, elite, koja podrža oca nacije,
Prvorodjenog, u borbi od raznih unutrašnjih neprijatelja i domaćih izdajnika Srbije.
Ja sam pri vrhu peticije, uz intelektualne gromade, kao što su Aca Lukac, Kija Kockar,
Munjeni Saša Mirković… itd.
Pročitaj to u prilogu.
Što se tiče topola i hrastova, koje zimus drvoubice posekoše,
Za to ne brinite.
Obećavam da ću preuzeti sve mere da se pored ovih deset slavoluka, posadi starija
I lepša hladovina. Javorova zelena…bla, bla, bla.’’

***

Tesno nam skrojiše otadžbinu,
Panamski krojači.
Sinovče moj.
Čekiraj kartu u jednom pravcu i beži iz ovog haosa na vreme,
Dok te noge nose.
Mi možemo i sami ostati, kad svi odete.
Zaslužili smo to.
Negde smo omanuli.
Greška u koracima.

***

Otadžbina iznad svega.
Jedino što još mogu da učinim za nju
Da lajem , kao Lelanin zlatni retriver
Ponekad.
Zorli .
Bude lakše otadžbini.
Bude lakše meni.

***

Ostavljam Meleta nagnutnog iznad mape sve više pustara našeg feuda.
Pokorno kmetstvo, besciljno broji prazne korake dana.
Brojim i ja.
Auspuhe.
Kao nikad posadjene sadnice .
Polomljene u začetku akcije.
Jedan auspuh, jedno drvo,
A gde su novci!
Sinovče moj i snago moja.
To ni samozvani doktor , samo njemu poznatih nauka, Nikaragva,
Ne zna.

***

’’Danas posle ratova protesta i promena
Demonstracija, interneta i novih tehnologija
Borbe za pravo i slobodu govora
Posle svega, sve je opet isto kao nekada.
I dalje su na vlasti, lažovi, marionete
Prate naredjenja i sve otimaju za sebe.
Džaba hiljadu kanala i sve društvene mreže
U ekran nabijamo glavu i od sukoba
Svi beže.
Strane agenture me izvukle ko majmunčinu
Da napijemo se suzavca da nam sjebu državu
Sad slušamo boraniju iz usta loših glumaca
Ali nisu oni vlast već pozorište lutaka,

A ćutao si, verovao, nadao se, glasao
Sad ne veruješ kako to na dnu
da si se našao
zato trgni se na vreme
kad te bole glasno reči
to nisi dužan banci al si dužan svojoj
deci
sistem te laže, ne veruj šta ti kaže
ovaj život je borba
od rodjenja do groba
zato ustani odmah.’’
Nadica Jarčević, ćerka druga mog Ratka iz Mladenova, udata za Škabu, iz Beogradskog sindikata,
Upita me „je li tekst vrh“?
Gajdobra, početkom novog milenijuma.

***

Mila -’’ Pobunio se narod zbog onih nakaznih betonskih stubova na Tikvari’’-
Ja – ’’nek se oni samo oni igraju sa narodom’’…-
Mila – ’’to je udar na inteligenciju.. Sramota…
Okačila Jovana na portal . Svi se sprdaju sa našom varoši, do ludila….’’
Ja -’’neka Mila … počeli dani da se skraćuju, zna jesen biti burna. Nego, jeli Lelana zvala, kad će doći da ugasi
svetlo..?’’

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here