„Све је то од нејебице.
Таква ти је политика. Све што више бежиш од ње,
Она ти још јаче дише за вратом.
Ако ти она уђе у душу.
Ђавоља су то посла.
Пређе и магије.
А ти се надај..“, крно би шаком о сто, мој Милутин, наставивши да преде своје
Мисли о пролазности живота, између ноћи и зоре, у крчми ’’Ловац на потезу’’.
Конобар Рајко не би нас пожуривао. На њему је било да подвуче рефу.
Подебља. Алал му је било. Професор лепог угоститељства нашег одрастања.
***
Необавештени Вођа
Није хтео или није смео
Да зна
Како му растурају крвоток државе
И крвна зрнца
Свега, што се зове фабрике,
Доманћилук, њиве.
Разголузала се ледина.
Отворен је експеримент
За штанцерај машина великих зала
Уз бришућу челичну метлу
За српске раднике
Неимаре,
Домаћине.
’’Ланци, катанци и салата зелена’’.
Блебетала је лопурда са Косова,
Испред зграде СДК,
Вароши паланачке,
Све у шеснест,
Крадуцкајући на ангро
У петој брзини.
Чувари гнојне политике,
Тапшали су чекајући у реду
Своју минуту
За плен и покору.
***
Необавештени Вођа диже сидро,
Отворила се позорница,
Светла ударише
За кловнове, герле,
Шарене лаже,
Подригуше,
Завртело се коло среће,
Њихова свака добија,
Наше су ћораве кутије.
Тресе се Србија,
Као врбов прут.
Без међе,
Без граница.
Чворноват.
***
Растеш као из воде.
Све више се љутиш
И мрштиш на мене.
Испао сам из колосека
Нормалног живота.
Разбуцаше ме улизице и придворице
Дојучерашње комитетлије,
Сад већ лучоноше демократије.
Не идем на рад у фабрику.
Вучем се као пребијено псето,
По Муповима и Судовима.
Ти расти и одрасти
И човеком кад се будеш звао
Све ће ти се једном само рећи,
Сине мој.
Срећо мамина.
***
Кажу жене да је човек са биљегом,
Леп као уписан и читли Џорџ Клуни.
Глумац.
Подигоше и руке и ноге. Дадоше му глас.
У десној му руци маца,
У левој ексер.
Мушки зашуташе. Прате жене.
Пусте сукње
Још пустији скути.
„Ништа ово неће ваљати…“, злосутно ће мој добри Милутин.
„џабе мењате браве, промените врата“…,
Придодаде Лејка.
„Не иде се за Вођом са биљегом“…, старе су то наше херцеговачке гатке.
„Нека је Он нама леп, па шта нам Бог да…“, засијаше очи Вери Ветрушки. Књишке.
Временом Човек са биљегом закуца ексер, махну руком и рече „Ћао, видимо се у
Следећем филму“.
Мрсомудовање.
***
Код Ниџа смо под шатором испод Гледичких
Планина. Радничка класа из Стругаре,
Помогла је изградњу пута Крагујевац – Бајчетина.
Ниџо пева моју песму,
„Благо мени и теби девојко
Што је нама чаир до чаира,
Мој се бабо и твој договара
Мен’ да жене, тебе да удају,
У пролеће, када цвета цвеће
Ил’ у јесен кад опада лишће.’’
Шумадинац.
Горски цар.
***
Заклетва је, кад преузме власт, да ће упристојит Србију српским домаћинима. Да нам
Буде за понос и дику. Да нам поново буде мајка отаџбина.
Распевани Гиле, из прве, прелеће из радикалног у напредњачко јато. Први паланачки одборник – прелетач.
После се овајдио. Некадашњи цењени мајстор „Мајевице“ постао је главни за шрафљење
Водовода у Карађорђеву и Младенову.
Домишљан Тихо, селфира се са Ниџом,
Будућим председником. Не задуго његову крчму ће красити слика са Председником.
Рам остаје слике се мењају.
Навалише шешељуге у напредњаке.
Прича о палији, запис телевизије БАП.
„Нешто ти се неда. Никако да се учопориш тата“, кориш ме.
Човек си. Глава. Гледаш ме одозго.
Остала је прича. Сад и запис. Да је Ниџо из Бајчетине певао твом ћаћи његову песму.
Десетку за другарство Ниџу Шумадинцу,
Нашем бившем Председнику.
***
На челу Владе натртио се Чале.
Силенце.
Живимо живот по сликоказу романа
О Алан Форду.
Чупају се речи за почетак.
Чупају се речи за крај.
Фале клешта за умњаке.
Празна је књига. Пометина од сивих дана.
„Шта је ово, објасни ми шта нам се дешава?“
Згажен си од историје, традиције, народних
Скаски, гуслара, залуђивања и виртуеле.
Искаљујеш бес на мени тражећи да ти
Све објасним.
Немам ни снаге. Ни памети. Заћутао сам.
Скроз на скроз.
***
Пртљази су мали. Одлази генерација руксака
Са акшамом у коси. Скупила се младост и
Ширина памети бистрих умова код „Локомотиве“,
У Новом Саду. Одлазе „Ластини“ аутобуси
У бели, бели свет.
Свет, који нам је над ведрим небом Србије
Бректао бомбардерима, шаљући нам бомбе,
За светлу будућност, на опште задовољство
Комшија са оне стране Дунава.
Сад нису гадљиви на памет Србије.
Оне најбоље. Што одлазе.
Из ранчева виркају дипломе државних
Факултета. Најмудрији и најчаснији ваши
Професори, тако потписаше.
Одлазе наша младунчад, која је имала своје
Факултете, студентске домове, мензе, испитне нервозе,
Сиромаштво, другове,
На опште згражавање нас који претекоше,
Ваших очева и мајки.
Чале поручи да не требате Србији,
Да треба да идете.
Напредак Србије
И без вас је могућ.
„Без јебила нема родила“, опет ће Радован. Лаје.
Зашуткујем га. Пусти Чалета да му се
Окрећу пропелери, ветропаркова, док бере
Тал са зелене Чоје Србије.
***
„Мајко Србијо не знам да ли сам ти реко
Гледам твоју децу како одлазе далеко
Негде тамо преко мора, преко брда и планина
Па кад једном оду, Теби не врате се никад,
Тамо нема крсне славе, нема погаче
За Божић.
Нема.
Биће боље само верујте у своје снове
Знам да боли када млади човек нема лове
Није решење да се побегне и да се оде
Јер треба неко земљу подићи на своје ноге.
Ја волим Србију и заувек ћу бити овде.’’
Елдорадо
***
Добродошао кући.
Срећан ти родјендан
И све по реду.
Као некад док сам те градио
Златило се сунце Војводине.
Нећу да верујем да сам машио
Да је нешто отишло у криво,
Да се нешто заглавило
Да се даље није могло.
Ни макац.
Сине мој.
Ако преломиш за ове празнике
Да завириш испод декице
И останеш у Златном добу,
Седи на чело софре
И зазвечи златним есцајгом Србије.
Опусти се и уживај,
У доброти Прворођеног и Чалета
Док нам дели милостињу,
Губавим и пониженим,
По рецепту задриглог морона из Јагодине.
„Хиљада за господина, две за госпођу“…
Пружи се на чапру економског тигра
Уживај,
Уз сав презир на хијене господара
И бесне псе
Чекићаре и летваше,
Опусти се,
Уз Чалетово испирање мозга.
Бљузгавица.
О петој колони, клановима,
Диктаторима, страним плаћеницима
Тајкунима, литијуму,
Шолаку и Ђиласу, о 619 милиона,
Електрики Тент.
Набаци смешку,
Уживај.
Буди добар
Док ово све не оде и вода однесе,
Тамо где је већ записано
Нека тебе Вуче тамо…
„Тамо далеко, далеко од мора
Тамо је село моје, тамо је Србија…“
Нек твој мир буде твоја најбоља стрела,
Без страха,
Сине мој
До коске веруј у своје снове.
У Бачкој Паланци, Бадњи дан, лета Господњег 2022-ог.
