Напуни се лугара.
Ни ћик више да стане
Моја драга напрасито љута
А таква је
Весела била.
Котрља се точак живота
Долап
Годинама бригу своју окреће
Издалека му машемо
Срећни и загрљени.
***
Рекох.
Сад си на трпном потезу
Подвуци црту
Уморни Радоване
Збиј све у шалу
Шегу невесињску.
Замудри и затрпи.
Меркај сваку реч
Пребирај
Јами сваку стоту
Што ти радује
Храбро срце
Радоване, радовање моје…
***
Безбели
Кад је најпотребније
Дође драга сама,
Нађе се при руци,
Зват је не мораш
Олако не зунда, без потребе,
Лака је корака
И још лакше руке.
Уредно сложена одећа за свету недељу
Нове медицинске зокне,
Гаће кинеске,
Бела маја трегеруша за фискултуру
„левиске“ made in Нови Пазар,
Мавени дукс на коме пише
„ох бејби“,
Вијетнамка са Најлон пијаце ,
(поклон од млађег брата за славу
Светог Ђорђа) И наравно
Капа Београдског синдиката (БС),
Уљудан да будеш
Дана 3. Априла 2022 године.
Избори су.
Ваља бити чист међу људима, а не лутор,
Бити бистрооки
А не мрља.
Метни који динар у џеп.
Нек ти се при руци нађе,
Кад са драгом
Обавиш своју грађанску дужност
И туриш свој глас
За оног нашег,
Крени руку под руку са својом драгом,
Насмејаном Паланком.
Заговарај је причама својим
Тешком прошлошћу са сетом
И будућношћу светлом,
У бехару расцветалог шипка.
Удри корак,
Док се драга не умори,
Жене воле излоге,
Меркају
Као да су речи за теразије
„што пијан говори, трезан мисли“.
Брцни се на трен
И реци да си нешто између
Сањар.
Разумеће она.
Хоће Радоване, хоће.
Кад се умори од варошких излога
Понуди јој ручак на „Калош чарди“,
Код веселог Рајка Томића.
Буди сигуран да ће рећи
’’Немој данас Радоване. Уморна сам.
Хајдемо кући…Други пут’’.
Ето и то се зове љубав
У ’’временима Избора’’.
(трепну очима Мила Веселица . Гледа ме, док диктирам. Не рече ништа.
Ваљда сам јој украо њену љутицу – крилатицу
Кад понекад је изнервирам и ништа не ваљам).
***
Укључио си скајп.
Титра светлост вибера
Барутне честице
У малом стану.
Чекаш своје потомче
Из далеких земаља,
Да те упути
За кога да гласаш.
Ниси ти Радоване
Јабука кожара зелена,
Не трну ти вилице
И ниси склон паду,
Низ степенице што вуку ка небу.
Знаш реда,
А њега мора бити,
Скоцкао си и поравнао
Све своје тргове и улице.
Гласаш за оног
За кога ти деца кажу
Паметнице,
Она најбоље знају,
О њиховој се кожи ради.
Твоја је на шиљку,
Мјешина.
Одлазећа си сенка
Сенка у ноћи.
Љуштура.
***
Наша младост је увек била контра
Нашим старима. Грешним и покорним.
Слугаријанство.
Аргатима свакој власти.
Дођошке сонате.
Никако да се онај наш воз окрене у Винковцима
и покупи нас на
Перону Старе Гајдобре
и врати у стари завичај.
Неки преко уста превале
’’Неда усташија… Рођаци и ујаци
С друге стране Неретве.’’
Утихну србовање.
Окресан лисник од српских националиста
Ником више не треба.
Ништа се не мења.
Дуги редови ђутурума
И даље печате светлу будућност
Сад већ своје унучади.
***
’’Запамти ђе си стао Радоване…
Хајд овамо, кафу сам ти испекла’’, викну драга.
’’Остави оловку Радоване’’,
На скајпу нема слике.
Ћути вибер.
Вибрације из далека не долазе.
Омерта потомства.
Зијан.
Бива, не дај ти Боже мајкине бриге бринут
Већ женине,
Ваљда је то тако неко акастиле записао.
***
Увек се прикуња Радовану,
Кад би требао будан бити.
Очи на пола копља.
Дремка.
Хода у сну. Шетач.
Тунел без светла. Мркли је мрак.
Тек у даљини љубичаста трепетика.
Шкиљи. Иде према њој. Убрзао је дах и ход.
Ћури кроз врата од магле.
Сећије правилно распоређене у круг.
Нико га не види нити зарезује.
Паралелни свет. Свет у боји.
Лепојка,са плавим увојцима ходајући као по
Јајима, прилази скаламерији која личи на фрижидер.
Отвара врата.
Проломи се аплауз дрекаваца, разваљених снајки,
Алаваца, нарикача,прелетача, безбели кртица и шибицара…
Јечи.
Радованов поглед укапула бркове оног Хариса
Што свакој власти исту песму тамбура.
Запита се Радован,
’’Бога му, били смео Харис оплести и запјевати
’’Ово се тешко
Може назвати живот
А знам сигурно
Да није ни смрт.
Ко медвед затворен
У стаклени кавез
У напуштени
Зоолошки врт.
Ово се тешко
Може назвати миром
А знам сигурно
Да није ни рат.
И све изгледа
Потпуно нормално
А хладан зној
Ми клизи низ врат.
Кажи ми где смо
(ни на небу, ни на земљи)
Ово је место
(ни на небу, ни на земљи )’’.
Бајага и инструктори
Јок.
Не би смео тај певач
Брко
Бркати’’…
’’Каква је невоља Радоване…, галамиш и вичеш у сну’’…
’’Ружан сан… него јели оно
Наш Вођа изашао из фрижидера…?’’
’’Не будали црни Радоване,
Чуће те у з’о час неко,
Није он…’’
’’Већ ко ли ?’’
’’Мићко Љубичић…’’
***
Радован погаси скајпове, вибере и светло у соби.
Пут терасе крену. Прозбори.
’’Луде ли ове моје драге… она ће мени да то није наш Вођа…’’
Србија је чудо.
Земља процветале чељади.
***
’’Чак и ако вам је добро, онда ништа… изађите и гласајте’’
Јелена Обућина, News Max Adria.
