Буди ти мени миран (29) – Срећна српска (24)

Блог Недељка Баћине

488

Отворио се дан.
Распарана долама успомена.
Пуце се котрљају,
По бетону терасе клуба
’’Забрањено старење’’.
Ударила звизда. Пржи ко’ у пржуну,
Мрсомуђење ретких
Раних шљокера у току.
Кад би однекуд запирио дашак ветра,
Да зачепи лабрње
Дежурним ботовима ’’пинкогузије’’.
Неће запирит.
Дише се на шкрге
Зачепљени су дисајни канали
Од лоше ракије и мотаје.
Дошло време наплате
За године лошег и нездравог живота.
Стигли печати и пусуле.
Милујем Аску хаски керушу.
Остарили су нам погледи
И моји
И њени.
Моји поготово.

***

Нема ми Радована.
Летњи режим вожње
На линији је потпуног брисања.
Шљокери се куну у Чалета,
Нашег полумислећег премијера,
Да обећане летеће кинеске лимузине,
Само што нису стигле.
Ето,
Запело око испоруке крилаца,
Ногица и шија.
О тртицама нечух ни реч.
Буди бог с нама.
Тотално смо подијелисали.

***

Мој лутак шаље ми поруку
Пише да јој срце све јаче удара,
Туче.
Пригрлио лутак хладни Унац.
Глас из Дрвара:
’’Ово је моја Република Српска.
Тако бележим. Јебале их мапе и
Границе.’’
Бринем за мог лутка.
Бринем да му срце не искочи.
Да не буде кврц.
Неће ваљда.
Дај јој Боже
Шта јој срце пожели,
Док брчка лепе ноне
У хладном Унцу.
Боже јој дај.

***

Ова прича се склапа
натенане.
Чупају се слике мени драгих ликова.
Брижно их слажем
У комору мојих ћутања.
Нек остану ту
Заувек збринуте
Довека.

***

Из Милиног офиса
Завртеле се песме Београдског Синдиката.
Дотична конобарица Тања
Није добре воље.
Хоће је свађалица
Хладни су погледи њених гостију
Док проносе празне џепове,
Бечећи се на црту живота.
Ваљда се затвара круг.

***

09. јануар 2017.
Напунила је двадесетпет година.
Наша Српска.
Ненадано у госте
Банули су моји јуришници
Из Шеховица.
Ратно кумство.
Стасите су јелике,
Стене су.
Одваљена брда босанска.
Шаке су рударске лопате,
Плећати ветерани задњег рата
Опаљених црта аполонског лица
Струне.
Да, ратници најмање причају о рату,
Слави се живот.
Неки други неупућени,
Растачу и роваре
По њиховим ратним путевима.
Немају они ништа против,
Ни зеру злобе,
Смеју се,
Моји кумови ратни.

***

Украли су нам најбоље дане живота.
Жељни смо остали свега.
Живота понајвише.
Тешко нам пада растајање,
Поготово у кратким јануарским данима.
Спајамо рођендан Републике Српске
Са Новом Годином Српском.
Тако нам се хоће.
Тако нам се може.
Гаврић Милан у весељу позва
Чуваре песама старог завичаја
Дану Кљајића и ’’Балкану’’.
Загалами дотична Тања,
’’Да ми је хиљаду руку
Не би вас стигла послужит’’.
Потече песма из нулте тачке
Наше лепе паланачке вароши.
Груну Дане и екипа
’’Са Мањаче кренули су вуци,
И одоше према Бања Луци.
Бања Лука никог се не боји,
Док у парку Петар Кочић стоји.’’

***

Срећан ти рођендан Републико Српска,
Срећна ти Нова Година Српска.

***
Тако је било и 2018.
Тако је било и 2019.
Темељили смо наше Црвено слово.
Празнично.

***

’’Свој страх и својих хиљаду јада
Лепо нам упаковаше. Увалише нам
Болештину. Дабода се џонбосали
И они и корона’’, зајечао би мудри Милутин.

***

На концерту сам, БС у Новом Саду ,
Гурим се у гужви.
Гори Спенс.
Привиђа ми се Дане и ’’Балкана’’
Укапулали песму.
Пустише гласове са Синдикалцима.
Одзвања:
’’као мали слуш’о сам приче:
АВНОЈ, Јајце, офанзиве…
Валтер Босна, Тихи , Београд
Бајке слетова и парола
(Југо) црвених симбола
Много тога од истине контра
Јавно рећи да си Србин
Тада је било срамота
Наше закопане иконе
Да не боду очи никоме
Кад одрекну се себе
Људи се шареној лажи приклоне
Нашу браћу преко Дрине
Као да нисмо исто име (Српско)
Кад кренула су страдања
Колоне НАТО бомбе
Ми смо окретали главе
Док нам нису пале овде
После године су многе
Прошле синдикалне борбе
Заједно учили лекције
Које су сакриле Брозове школе
Дуга је пушка, тужно се гусла
Једина Српска си ти
Душа хајдука, огњеног вука
Једина Српска си ти
Одбрана Српства, тврдјава чврста
Једина Српска си ти
Божија рука, јача од суда
Једина Српска си ти.

’’Једина Српска’’- Београдски Синдикат

***

’’Има ли овде Срба?’’,
Са врата ће Радован.
’’Има Радоване,
радовање моје’’.
’’Акобогда’’.
’’Седи Радоване да ти причам.
Додје ми у сан. У широм отворене очи.
Слушај, шта ако Дрина пресуши
Једног дана?’’

***

Зачарлија ветрић
Причи никад краја.

(Причу ’’Срећна Српска’’ посвећујем члановима рок бенда ’’Херцеговина експрес’’ из Гајдобре: Баћина Зорану, Митрић Младену, Терзић Драгу, Чолић Зорану И Драгану Младеновићу – Џеву и њиховом рок професору Драгу Кравићу.)

1 коментар

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here