Ох, бејби.
„Лако је жену добре душе и срца
Начинити лепом. Искреног осмеха и доброг
Друга. Ја кад видим сунце да сија, мени
Све добро, даје ми снагу да преживим
И најлошији дан.“
Букагије за баксузног Радована.
Муштрају се последњи дани зиме.
Ковитлац облака и кишног јутра.
Повлачење ручне,
Шкрипи живот.
***
Ох, бејби.
Тако ми се хоће да те зовем
Док гањамо
Постулате о слободи,
Свицима и свирцима.
Слободан није чуперак на глави,
Слобода је темељац мозга
За испичутуре пијачних биртија,
Без баждара,
Без динара.
Ох, бејби.
***
„Пандур бар“,
Казабланка некадашње Паланке
Хм.
Мирна река без ушћа
Дала душу за пеглање ситних
Корупција.
Прављење црног фонда.
Подгузила се даве у
Сопственој халапљивости.
Тал талова.
***
Пружила се улица Жарка Зрењанина.
Зашкиљен „Пандур бар“ од свих погледа
И сваког зла. Временом ће се позлатити.
Све по правилу службе. Сад је на његовом месту Златара. Отмена и
Богата.
Заобилазимо се.
Златара и ја.
Нисмо у штиму.
***
„Излазите напоље“, груну Максо пуб.
Опори укус слободе пригрли мене и
Свиленог. Гутамо и палацамо пахуље.
Две смо овчице. Без блеје смо.
Шиљегани.
На басамкама „Пандур бара“
Дарина млатара метлом.
Добро би било и нас да помете.
Сванула Паланка.
„Бришите кући…памет у главу…
Сунце ли вам ваше.“, удвојише ,
Бриште на аутобус, кући…“
Пубови меког срца Максо и Саша.
Данаске више таквих нема.
„Јесмо ли соколови или врапци, мој Свилени“…
Изварана маса и снег у очима.
Страх је у крупној пројекцији.
Титра у очима.
Слобода има само пад.
Остало су парчад,
Тетрапак.
***
Треће дугме на ђубретарцу
Напукло.
Ландра.
Запичила будућност у леђа.
Ајд лагано.
Лагано лане моје.
Гураво и жуто
Искради се пртином
Аверти се,
Чупај главу из раља живота.
Откинух дугме
Бејби.
***
Код Поште смо.
Пуни се аутобус за завичај.
Сардине се слажу.
Трећа смена на јуриш.
Фурња љута „Тамова“ крстарица,
У рукама Мичић Јована.
Нека мала добра сремска прича.
Код Јова нема тензија,
Вински Срем, низ Партизански пут.
Дишемо Јовану за врат.
Сигурица и сремска брица.
Калемара.
Клизимо ка слободној територији,
У народу шифрована Република Стара Гајдобра.
„Шта је курајбери… немате ватре…?“,
Загалами Јово палећи нам цигарете,
Привилегија Брозове приче.
Ћути и пуши у аутобусу.
Гурај мајсторе мој.
***
До „Градимира“ аутобус капак,
Путује трећа смена.
Радничка класа „Синтелона“, „Мајевице“,
„Меркура“.
Треба то све побројат, а нетрепнут.
Јездимо.
Сигурне Јовове руке.
Сија му осмех.
Лековит.
***
„Одакле су они што су у суботу
Прашили у Дискотеци“,
„Ветерник , Нови Сад.. Вис Балкан“,
„Да се најежиш Радоване“.
„Наслутила нас песма.
Тако некако… Згужвао нам се
Живот у глави… дугачка шихта зла…
…Нек прође…
***
„Мој стари већ годинама
Окреће бицикл сваког дана
Од куће до предузећа
Прва, друга, трећа
Он је тридесетпета-шеста
Без школе, детињства и хлеба
Он је тридесетпета-шеста
Увек ту кад запети треба
Он је тридесетпета-шеста
Вечно трећа смена
Он је тридесетпета-шеста
Без кравате, уморна и повијена
Минималац сваког првог
Мала фирма, шта ће сутра бити
Топао хлеб и литар млека
Аконтација, зајмови, кредити
Он је тридесетпета-шеста
Не разуме сваки изам
Он је тридесет-пета шеста
Подмеће ледја за реализам
Он је тридесетпета-шеста
Преко синдиката на море
Он је тридесетпета-шеста
Увек у партеру, никад горе“
ВИС „Балкан“
***
Гајдобра је лепа из далека.
Крмељамо.
Ушушкао ме Свилени до прозора.
Срећа је имати некога ко још
Верује у загрљај.
Да све прође,
Бола.
„Широк Дунав , раван Срем“…
Брунда добри Јово.
Добро је имати неког
Да ти пошаље поруку.
’’Некад и ћутање све каже..’’
Можда ћу те разумети,
Бејби.
20. марта, тачно у 16 часова
И 33 минута…
Поздрав пролећу.
Ајде.
Још један чудан дан.
