Mila, veselica. Od jutros se smejulji, u sivilu državnog službenika, na pomen jučerašnjeg dana. Sa mlađom ćerkom dugo je pričala na vajberu, istovremeno je prihvatila poziv starije ćerke na skajpu. Prava istina njene veselosti je u sledećem. Postavljajući nedeljni ručak, slučajno je okrznuo suprug. Šta je dalje bilo, neće Mila da nam kaže. Možda je kresnula varnica, porodična, posle dužeg vremena, ona žiška života, što nas vezuje jedno za drugo – Mila, mila veselice, tu li si…..
„Škripi, škripi krevet stari, dok radimo divne stvari“ M. Žuborski.
***
Iznenadio me sneg, pahulje još u vazuduhu pucaju kao makovi. Sve što sam stariji draži mi je onaj lanjski, što je znao škripati pod cipelama…
***
Lelin je rodjendan. U plavoj koverti je sto evra. To je njena plata, topli obrok, putni troškovi, regres i pilule za lilule….. Plus, pride iz rodjendanske kese, vire čarolije za Lelin imunitet, narandže, limun , jabuka i boca starog dobrog vina Vranac. …Malo li je od mene , koji živi od ovog pisanija…
***
Danas je Crveno slovo. Dotična upravnica našeg ugostiteljskog kluba „Zabranjeno starenje“ Tanja , kadi naš klub. Malo je dana za kadjenje poslednjih godina. Nešto se mrzno zapatilo u ljudima. Navukli se olovni oblaci i romore neke teške kiše u dušama naših varošana.
***
Naš dragi komšija, Zoran ikonopisac, svako jutro, ispod strehe Robne kuće prodaje lepa umetnička dela, praznik za oči. Od njegove akademske ruke hrane se gradski golubovi….Iz pouzdanih izvora priča se da će sutra, na prvi dan proleća, golubovi u znak zahvalnosti, svom dobrotvoru, horski otpevati vanvremenski Bajagin hit „Budjenje ranog proleća“.
***
Reče mi Milutin „Kada sam padao na dno žalili su me, kada sam ustajao žalili su“.
