Буди ти мени миран – Рудник (други део)

Блог Недељка Баћине

511
Foto: Pixabay

„Рио Тинто
И остали
Дабогда се џонбосали.
Хоће вас карте
Битанге.
Поклапа у току.
Кренула језа од бруке и срамоте
И тишине гласне.
Лако је сеирит над туђом муком,
Лако се туђег латити
И рачунат да главом нећеш платити.
Добродошли,
Бре,
На изволите.
Почните чупањем бркова
Као што су ваши хероји оци
’45-е радили.
Хуље.
Шта чекате,
Све вам је на изволите
И право прве брачне ноћи је ту
Па да вам све буде потаман“,
Дречи мој рођо Радован
До Бога да се чује.
Пренуо ме из дремке
Куцка вода по окапницама
Топи се паланачки снег.
У Паланци смо
Као на игранци.
Таљигамо
И коламо пртљаг
Од живота што претече.

***

Тинто.
Тинторето,
Какав лик.
Лопина из „Срећних људи“.
Конте Марио Марко дел Тинторето.
Приковани смо недељама
На отвор канализационе цевчуге,
Зване РТС.
Први, не заостаје други програм.
Кревељимо се и блесамо
Уз лик Тинторета.
Контеа.
Није нам памет толико далека
Да ће га неко изучавати
На академији младих мрсомуда.
Доће после много година
У сивило нашег животарења,
Без било какве будућности
Да нам се мајке и околине најебу
И дођоше
На данашњи дан.
Динг дон.. Дин донг… Дин донг…
У пуном су замаху
Варања,
Отимања,
Крадовања.
Лају и кевћу,
Ржу и блеје.
Притисак је неподношљив.
Стега неба и околине.
Воња смрад до црне земље,
Пек само што не прсне.
Крени, промени
Пролупаћемо
Скроз, на скроз.

***

Спремиле се шешељуге
И пођен који шешељоид
Да крену на пут безчашћа
Да згазе
Јадар и Рађевину.
Јебем ти.
Реприза кретњи, као некад ка
Бистрој Уни.
Много деценија је у мом ЈМБГ,
Па памти
Звондање зарђалих кашика
Балегање усраних зобница
Дреку шупљих прапораца
И звиждук кости шупљих.
Убраздио сам те мој соколе
Хајд крени,
Копиту по копиту
Хајд соколе
Лагано
Не пунтај.

***

На Двору сам на Уни.
Дошао сам да попијем своју
Боцу бистре воде
Да искапимо Уну до краја.
Да је прегазимо
Да нам не буде брана
Кад летамо нашој браћи
Крајишким Србима у загрљај.
Хоћу да приглим из Беглука Тању.
Авај.
Тадашње шешељуге
Замутише нам бистру Уну.
Неста нашег српског племена
С оне стране Уне.
Немам више кога да загрлим,
Ни Тању од Беглука,
Ни Книн,
Ни Бенковац.
Све се сјатило ко рањено јато
Дрито Србија.
Шешељоиди полирају зарђале кашике,
Нити смрде, нити миришу,
Бече се.

***

Крле, Боки, Бизон, Зока, Слина, Зубо,
Ало глупача.
Тута Мута.
Полуусмена мала од власти,
Кевћу расточени хормони,
Од машине до машине.
Весела брекће.
Код мог Кнеза од Семберије,
Мирковић Драгана
Понеле су шљиве пожегаше
И крушке караванке.
Зна ћутат
Зна владат
Зна рећи
Доста бре…

***

Насрћу шешељуге и придворице
Улизице и гмази,
Дупеувлекачи,
Кидишу
На јелек,
Антерију и опанке.
Коминтерновски шљам цурка
Низ ноздрве
Рукавима се брише крвави траг,
Пуцају птице у зраку,
Плодне Рађевине и питомог Јадра,
Закапљале се сузице,
Не дај се
Наша Србијице.

***

Рњам се о зид самоће,
Кад би Жута била ту,
Па да ударимо шегу
До зоре.
Слагалица се склопила
Рио Тинто
И остали,
Марш из Србије.

***

Поново сам у комплету,
Вратила ми се друга половина.
Гњурим.
Сашивен сам.
„Хладно пиво“ је на изволи
Дани душом…
„Имамо пјесме од којих се душа стеже
Имамо глупости докле поглед сеже
Имамо бескрајна житна поља
Имамо гладних колико те воља,
Имамо душу ко’ аеродром
и добар осјећај за лопту
урођен страх од пропуха
имамо најсочније псовке
имамо нова кола ради дојма
имамо став кад немамо појма
довољно мржње довољно ината
за бар још два – три рата.
Специјалитет мога краја
Је све оно што раздваја
Ако си рођен ван оквира
овде нећеш наћи мира
црквено се звоно чује
призива нове олује.
На овим просторима
Баш свега има
Лијепих ствари има
На овим просторима.“

Миле Кекин и „Хладно пиво“

У току је зимски
бањски туризам, кроз Србију
игранка без престанка.

***

Тамне су ноћи у овом граду,
Не ложим се на дугачке тмине
Очињи вид ми призива пролеће
Трепћем.
Помисао на нормално јутро
Без шансе је.
„Lidl“ економија до задњег филера,
Распродаја бола
Мада
„Никад не реци да се нећеш поново наћи
У мајчиној утроби…“
Домаћине мој.

***

Мргин је мргин.
Уна је Уна.
Дрина је Дрина.
Боље Шумадинцу око ископај
Него да му земљу дираш.
Знаш ли то,
Кукала ти мајка.
Где год да загребеш
Покрећеш кости
Наших очева
Отац, деда, прадеда, чукундеда, наврдеда, курђел, аскурђел, курђуп ,курлебало, сукурдов, сурдепа, парђупан, ожмикур, курајбер, сајкатан, бели орао …
Немој даље да ти зборим
Чича мој.
Мани се ћорава посла.

***

Има Лелане да лекторише
Моје записе.
Има Аделе што ми шаље
Снешка Белића из Сарајева.
Има Миле Веселице,
Куцка.
Смешак, који се шири
Улицом Краља Петра,
Никог неуважавајући.
Нека и не уважава.

***

Затињала светлост
Крећу чаробњаци мрака,
играрије, луткарско позориште
до зоре.
Кад осване субота у Паланци
У добар час
однесоше балегари
на кркаче
маните шешељуге.
Добри Бог
Док вас куша
Намигује
И игра се са вама
Битангама.
„Ето, туђег се латио
Зато је главом платио.

***

„Кад увек неко то одгоре
Види све…“

***

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here