Naglasićemo da su razlozi za nastanak i razvoj tegoba brojni. Od neuroloških, porodičnih – nasledni faktor, čvrst san ili povećano stvaranje mokraće u snu (poremećaj lučenja vazopresina u snu). Na sreću, kod manjeg broja dece, noćno mokrenje se javlja kao posledica urođenog, ili tokom života stečanog oštećenja ili obolenja nervnog sistema, mokraćne bešike ili mokraćnih kanala. Kod većeg broja zdrave dece, „noćne kiše“ nastaju usled razvojnih poremećaja nervne i psihološke kontrole mokrenja. Ovde ćemo se baviti njima.
Dakle, okolnosti koje su psihološke prirode, a uzročnici ove pojave su mnogobrojne: nespokojstvo i seksualna znatiželja, neuspeh u školi, teškoće adaptacije u svojoj sredini, a naročito porodični konflikti. Razdvajanja, razvodi, situacije u kojima dečji roditelji nemaju razumevanja jedno za drugo – pojačaće kod deteta osećanje nesigurnosti. Treba znati i da određeno dete nije uvek enuretično. Neke noći će provesti u suvom krevetu, da bi sledeće napravilo čitave poplave. Postoje faktori koji menjaju ili intenziviraju zadržavanje mokraće. Na primer, izvesni događaji intenzivno stimulišu: izvesne predstave, filmovi, igrice na kompjuteru, čitanje nekih knjiga mogu da „provociraju“ dete. Razumljivo je da nećemo detetu uskratiti filmove ili knjige. Jednostavno, potrebno je znati da oni mogu imati uticaja na dete, ali da to nisu uzroci enureze.
Najzad, deca (kao i odrasli), imaju svoje „dobre“ i „loše“ dane. Kada je porodična atmosfera naelektrisana, kada u školu ne ide kako treba, kada neke posete ometaju uobičajeni ritam dečjeg života, dolazi do pojačanja enureze. Korisno je pomenuti i jednu čestu pojavu: dete koje prestaje da bude enuretično kada se odvoji od svoje svakodnevne sredine. Odlazak na selo, na odmor, poseta rođacima na selu ponekad dovede do prestanka enureze. U drugom slučaju, prisustvo određene ličnosti u kući može da izazove enurezu. Jedno dete je piškilo u krevet samo kada je njegov otac bio odsutan. Drugo, naprotiv, to je činilo samo kada je otac bio kod kuće. Na izgled ovo je paradoksalno, ali ako ste razumeli šta znači enureza, ova prividna kontradikcija biće vam jasna. SVAKI SLUČAJ ENUREZE NEMA ISTI UZROK. TO TREBA DOBRO SHVATITI.
Šta učiniti?
Roditelji su skoro uvek spremni na sve: neprijatnosti koje im stvara enureza njihovog deteta – prljavo rublje koje treba prati, neprijatan miris amonijaka; razmišljanja o uzrocima; težina, ozbiljnost koju svemu pridaju – sve ih to užasava. Ponekad su rezignirani, ali nikada potpuno. Sve će pokušati. Grdili su dete, pretili da će ga izolovati, uskraćivali mu kolače, gledanje televizora; obećali mu nagradu, igračke, putovanja; plakali, govorili da ih sramoti, da od njega umiru od tuge. Naizmenično će vikati, moliti, pretiti, kažnjavati… Ništa nije pomoglo. Sve su pokušali. Injekcije, pilule, suva hrana. Budili su ga u određene sate. Sve je bilo uzalud. Ponekad bi bilo uspeha za nekoliko dana ili nedelja. A zatim sve po starom.
Roditelji su sve učinili, izuzev pokušaja da razumeju
Enureza je samo znak, vidljivi deo ledenog brega koji treba istopiti.
● Imajte poverenja u svoje dete. Vesela atmosfera, slobodna, sa puno poverenja, učiniće više za njega nego svi lekovi.
● Nemojte ga sramotiti, niti plašiti. Naprotiv, ukažite mu na prednosti izlečenja, pohvalite ga za njegove uspehe.
● Ohrabrite ga da poraste dozvoljavajući mu više slobode, postavljajući mu manje zabrana.
● Dajte mu nova prava. Osetiće se spremnijim da se odrekne nekih infantilnih zadovoljstava.
● Pokažite mu ljubav bez obzira da li piški u krevet ili ne. Roditeljska ljubav se ne može time meriti.
● Svedite na minimum one činioce koji podstiču enurezu.
● Uputite ga što više u svoj život, ne držite ga po strani. Budite tolerantni. Svako dete ima pravo na lošu ocenu u školi ili neku “ prostu“ reč. Ne budite strožiji prema detetu nego prema samome sebi.
● I posebno, nemojte izlečenje od enureze postavljati kao cilj samom sebi. Enureza je najčešće znak dečjih afektivnih teškoća. Zato njih, pre svega, treba rešavati.
