Olakšali su nam život mašinom za pranje veša, dali nam pravo glasa, pustili nas da radimo, obezbedili nam razna sredstva kako bismo kontrolisale rađanje i istovremeno uživale u seksu, primili nas u parlamente, olimpijske timove i na sva ona mesta na koja ženska noga nije smela/mogla da kroči, rekli nam da niko ne sme da nas tuče, da nasilje ne treba da trpimo, obezbedili nam sigurne kuće, taktički nam objasnili kako razvod nije sramota…
Čini mi se da nam ovo nije bilo dovoljno, te uskoro u kuću stiže pomoć. Kada nam je mašina za veš postala sasvim normalna, stiže ona druga – za sušenje , kako bi eto ubrzale taj proces – pranje-sušenje veša. Da ne bi previše provodile vremena radeći svakodnevne tzv. kućne poslove. Možemo sebi od jutra da damo oduška – da popijemo kaficu za komšinicom, prošetamo kroz grad, odemo u kupovinu, na manikir, kod frizera, na aerobik, gledamo omiljenu seriju.
Previše je to vremena za osobu ženskog pola, jer u trenucima dokolice i previše slobodnog vremena – svašta joj može pasti na pamet.
Danas sve do poslednje, bolujemo do PMS-a , ako ne svaki dan, onda makar svaki drugi. Šampona, pomadica, kremica, losiona, seruma protiv starenja i celulita imamo toliko da bi mogle otvoriti manju parfimeriju u centru grada. Izmisliše brushaltere punjene vodom, stoga nije više jedina svrha naših dojki da dojimo dete, već da bi muškarci za njima uzdisali i balavili.
Sa prvom borom treba da su umivamo kremama protiv starenja, mada ne bi bilo loše da posetimo plastičnog hirurga. Pod nož otići je postalo kao i redovna poseta stomatologu. Žene u 21. veku moraju što duže da izgledaju mlađe, jer muškarci svih starnosnih dobi, vole isključivo mlado meso, koje kada se pljusne po dupetu mora da ostane na istom mestu, da nema: tresu mi se sise dok se klackam u autobusu.
Užasavam se „idola“ koje nam ovo jebeno vreme donosi, za koje niko nije čuo… Nekim čudom završe osnovnu školu, one ambicijoznije čak i srednju, udaju se čak po nekoliko puta. Svaki put birajući sve deblji novčanik svog partnera, po mogućstvu duplo starijeg. Ako sve bude išlo po redu, zna se ko će prvi završiti tri metra ispod zemlje. Telo kada se ohladi, pare su slađe, pa se krene u pohod na mlađe. Kada svoju glad utoli, okiti se tuđim perjem i sebe u javnosti predstavlja kao brižnu i požrtvovanu majku, koja usklađuje sve svoje obaveze sa poslom kojim se bavi i niže poslovne uspehe. I ja bih bila Džejmi Oliver, kada bi mi se kavijar svakodnevno nalazio na trpezi.
Budi mudar, pa napravi pitu od govana
Kada se svemu ovome, doda još veća apsrudnost, pa nas truju još većim budalaštinama, citiram: „Ako ti za godišnjicu ne pokloni skupocen sat, nije te vredan – šutni ga!“ Kakve nam to savete delite, šta bulaznite? Gde je nestao moral, dobrota, nežnost, romantika i neiskvarena osećanja? Mogla bih do sutra ovako da nabrajam. Kao što to obično biva, istina je mnogo gora, stoga svi oni koji se kvazi zalažu za emancipaciju žena, sa kojom sve možemo dupe da obrišemo.
Nas i dalje razni časopisi, nažalost vrlo čitani i komentarisani, nas i dalje edukuju i informišu o:
*deset načina kako da ih izludimo u krevetu
*deset poza u kojima on ne može da vidi naš celulit
*pet afrodizijačkih jela
*kako ga napraviti ljubomornim, ali sa stilom kako ne bi radio kalašnjikov usred bela dana
*da se pomirimo sa činjenicom da nas nikada neće voleti kao svoj automobil ili kopačke…
Listajući tako stanice tih „žali Bože truda i para“ časopisa, shvatim da smo mi daleko od 21. veka i da realno možemo da se vratimo u vreme kada žene ispod suknje nisu nosile gaće. Sa muškim časopisima, stvar je mnogo jasnija – na prvoj strani gola ženska, reklama za pivo, neki crnjak od vica, jedan sočan sa plavušama i obično odlična reč urednika i neki dobar intervju, na koji retko nabasam u ženskim časopisima, jer je u takvim jedno od glavnih pitanja: „Kako uspevate biti tako lepi i negovani sa jedne strane, a sa druge, vrlo uspešni u svom poslu i ostalim životnim poljima?“
Takve stvari se neretko plasiraju u pisanim medijima, naglašavajući kako su eto, baš tridesete najkritičnije godine i da baš u tom dobu treba da krenemo sa korišćenjem specijalnih preparata, zbog specijalnog tamo nekog efekta, kako bi što zategnutije dočekale stare dane. Svako doba ima svoje čari, prednosti i mane, ne treba mnogo unapred misliti.
Iskustvo starije žene nikada i ne bi trebalo da papira lepoti i mladosti jedne dvasetogodišnjakinje
Naslovi poput – kako biti i ostati mlad, zgodan i neophodan u vreme bluda i nemorala, teraju me da pomislim kako bi bolje bilo da sam muško, da popijem pivo, podrignem bez pardona, piškim uz vetar, zakoščam šlic… i nastavim dalje. Da zviždim za dobrom pičkom, gledam u zvezde i da me baš briga da li ću umreti sa pet ili sto pet bora na čelu, mlitavim sisama i ćelom na glavi.
