Kad nam sezona slava pokuca na vrata, znam da nam se kraj godine bliži. Toliko ih ima, da kada bi išli kod svih ljudi koje poznajemo, ne bi stigli ništa drugo da radimo, osim da krenemo redom… pa da se ljubimo sa domaćinima tri puta, da ih darivamo, lomimo slavsku pogaču i uzmemo po malo žita sa dobrodošlicu.
U Srbiji je poznato da se slava slavi 3 dana
Baš kao što je to slikovito opisano u jednom našem filmu. Sjate se svi kod domaćina, nije bitno jesu im rod ili pomoz’ Bog. Bitno je samo da se nešto slavi. Da ića i pića bude u izobilju. Krkanluk. Da, to je prava reč. Kratka, ali efektna. Dobro opisuje stanje našeg naroda. U vreme slava i ostalih gozbi, nije bitno da li je posna ili nije, krka se u oba slučaja. Stomaci se pune do vrha, pa posle samo jetra i želudac ispaštaju. Od prekomernog krkanja. Pa posle danima nam bude zlo i muka, svake godine, svake slave – priča se ponavlja. Domaćin danima, neretko i nedeljama (ukoliko je slava većeg obima), priprema sve te ukusne slano-slatke đakonije, ne želeći da se obruka, i da nečega manjka. Pogotovo je teško uskladiti vreme ljudi i domaćina koji rade, pa oni bukvalno padnu s nogu dok ne dođe taj dan.
Dugoočekivana slava počinje
Spremanje, čišćenje kuće, uređenje enterijera i eksterijera, plus bogata trpeza. Nimalo lak zadatak, čak ni za one visprene, i dobro organizovane domaćine i domaćice. Meni, kao laiku, zanimljivo je da pomažem u kuhinji, i toga dana služim goste, a još mi je zanimljivije da toga dana, onako iz sveg srca i dubine duše uživam sa najmilijima – rodbinom i prijateljima. I jeste da se na slavu ne poziva, ali zna se kod koga se ide, i ko se u gostima očekuje.
U svom iskustvu i slavama koje sam do sada posetila, nisam mogla a da ne primetim različite tipove, i profile zvanica. One zvane, i one nezvane.
Pa da krenem redom:
1. Opeglana noću, opeglana danju – Osoba koja samo živi za te dane. Dane slava. Da se skocka, i okiti se novim perjem. Da sva rodbina i prijatelji kažu, kako se lepo drži i još lepše izgleda. Želi poređenje sa vinom. Ono što je starije, to je i bolje.
2. Komšija koji ne propušta ni jednu svadbu, sahranu, ali ni slavu – Krene redom, od komšije do komšije. Bukvalno shvata rečenicu da se na slavu ne poziva. Smatra da je dobrodošao svuda, i dobro je upućen u sve porodične odnose. Ko je s’ kim, ko se posvađao, kad je tetka „šutnula“ teču… Zna znanje, a pritom ga niko ništa nije ni pitao. Sluša sve, i upija. Slučajno nešto da mu ne promakne.
3. Brkata žena – Obično merka ovu opeglanu i doteranu. Trudi se da bude zanimljiva, i da se domaćinima uvek nađe na usluzi, ali ne dolazi do izražaja od ove što se okitila za sve pare. Ne mora obevezno da bude u rodu sa domaćinom, može biti i kućna, višegodišnja prijateljica.
4. Rođak zajebant – Obično neki naučnik, ili visokobrazovan, produhovljen čovek. Ne preterano lep i reprezentativan, ali toliko lupeta i zasmejava, da se ni ne primeti višak masnih naslaga na njegovom stomaku ili uflekana košulja od ruske salate. Uvek su mu iste fore i fazoni, ali niko se nikada ne zasiti priča poput: „Kad sam bio u ratu osamdeset druge“, ili „Osvajanje žene mog života“… Obično dođe se ženom koja zvoca, i zakera, a njega praktično zaboli dupe što je popio koju ljutu rakijicu više. U paketu dođe i sa svoje dvoje dece, smorenim tinejdžerima, koji ni sami ne znaju zašto su se uopšte uputili sa roditeljima bilo gde, van svoje kuće.
5. Žena koja stalno zvoca – Smorila se od svog muža, malopre pomenutog rođaka zajebanta. Godinama, decenijama, uvek isto sluša, i muka joj je od istih priča. Celo veče cupka od nervoze nogama, lupka dugim, sveže izmanikiranim noktima, povremeno udarajući svog muža ispod stola, ili zarivajući mu lakat u stomak. Dajući mu signal da je dosta, i da prikoči malo u ispijanju alkohola. To što pije, smeta samo njoj. Drugi ni ne primete, jer ga samo slušaju. Sa oduševljenjem – razume se.
6. Deca od rođaka zajebanta i žene koja stalno zvoca – Obično ne komuniciraju, pokriju se ušima, jer ne veruju kako ih blamiraju tata i mama. Obično vade svako zrno mesa iz supe, i seku prasetinu po pola sata, tupim noževima. Više ostave u tanjiru, nego što pojedu. Uvek baš njih zapadne onaj najmasniji deo prasića, pa jedu čisto iz kulture. Zato se nalivaju gaziranim sokovima, jedva čekajući da nešto slatko dođe na red. Ne komuniciraju sa okolinom, povremeno klimnu glavom, ili kratko odgovore na pitanje osobe sa kraja ili preko puta stola- u koju školu idu i kakvi su đaci. Mrze takva retardirana pitanja. I užasno se smaraju na slavi. Osim ako nema neki zgodan dasa ili dobra sisata cica, za kojom balave za vreme čitave slave. Za nju ili njega se mole, čak i u vreme čitanja „Oče naš“. Uglavnom, da zgodna cica ili ultradobar dasa, dođu u pratnji verenika/ce ili braćnog druga. Tako da njihove šanse za ljubav na prvi pogled i to na slavi su 1:100000000. Čim dođu kući, otvaraju frižider, da jedu k’o ljudi.
7. Ultrazgodan dasa i sisata cica – Dođu svake prestupne na slavu. Toliko su popularni i traženi, svi ih zovu na čast , pa ne stignu na svih osam slava u danu. Tako da rasporede svoje pojavljivanje na ravne časti, pa jedne godine su kod Mike i Žike, a druge kod Pere i Đoke. U suštini, su toliko nezanimljivi, jer su svesni svoje fizičke lepote, tako da njihov um i ne može da dođe do izražaja. Preopterećeni su kako im poprsje izgleda u novoj, beloj i pripijenoj košuljici, ili kako im se bicepsi octravaju u majici koja je skroz uz telo. Dakle-spolja gladac, iznutra jadac.
8. Rođak davitelj – Sve redom davi, obično kuka nad svojom nepravednom i tužnom sudbinom. Uglavnom dođe sam, jer niko više nema živaca da ide sa njim na slave, i sluša uvek iste priče. Neretko je mesto do njega (i sa leve i sa desne strane) prazno. Tu ko je i sedeo – je pobegao, ukoliko je želeo da spase živu glavu, do kraja večeri. Kad svi prestanu da ga slušaju i da mu se obraćaju, on krene priču sa najnaivnijim gostom, obično koji sedi sa druge strane stola, i dovikuje se sa njim. Ukoliko i ta osoba izgubi interesovanje za njegove priče i kukanja nad zlom sudbinom koja je samo njega zadesila, počinje da priča sam sa sobom. Mumla sebi u bradu. I ne primećuje da ga sad već niko ne sluša. Slabo jede i pije, jer ne stiže. Pošto ne zaklapa.
9. Jebem Vam mater svima – Sa dužnim poštovanjem što je danas slava, ali on ne prestaje da „laje“. Svaka druga reč mu je psovka. Psuje sve redom, i decu, i ženu, i komšiju, i ovog što sedi pored njega, i sistem i državu. Toliko glasno i jasno psuje, da se svi prisutni zgroze količinom izgovorenih psovki u minuti.
10. Nebitan lik – Obično niko ne zna ni ko je, ni čiji je. Dođe na slavu isto kao i komšija koji ni za živu glavu ne propušta ni jedno porodično okupljanje i slavlje. Krka do vrha. Proždire sve, kao da mu je poslednje. Pogledom guta ovu sisatu cica macu. Mašta mu radi svašta. Perverzan u suštini. Ali pošto samo ume da jede, od ovoga sa slovom „b“, umesto „d“, večeras nema ništa. Ni sam ne zna kako je upoznao domaćine, da li su se upoznali na autobuskoj stanici, ili u redu dok su kupovali hleb pre rata. Bitno je da su oni dobri, čim se posećuju na slavama. Tj.samo on dolazi na slavu kod domaćina. Jer domaćin ne zna koju nebitan lik slavi slavu, i da li je uopšte slavi. Da ga pitaju za ime i prezime gosta koji se ističe u disciplini najbržeg proždiranja, verovatno bi negde pogrešio. Ili u imenu ili prezimenu. Ukoliko ne uspe još nekoga sa sobom da povede, da se ogrebe za obilan obrok, onda jede za dvojicu, nekad i trojicu. Da nadoknadi to što je došao sam, a mogao je da povede još nekoga. Rupa bez dna.
Ovo su neke od najkarakterističnijih likova koji svraćaju na razne slave i imendane. Koji su posebni i drugačiji od ostalih. I koje ne možete da ne primetite, i da ne posmatrate. I nije bitno koliko je sarmi domaćica zavila, i da li ima svih dvadesetipet sitnih vrsta kolača, kao i svake godine na stolu. Bitno je da se taj dan provede u miru, slozi i ljubavi. Da se lepo uživa i provede dan sa dragim ljudima. A to što novine se pozivaju na neke statistike koje kažu da za taj dan treba izdvojiti jednu prosečnu srpsku platu (oko 45.000din.), za to niko ne mari. Jer prosečnu platu, retko ko i da ima, i rekto ko pravi slavu samo sa svoju užu porodicu. Dok dođe komšija, rođak sa sela, brkata žena, drugari sa posla, poznanici iz pekare…dolazimo do mnogo veće i ozbiljnije cifre. A za to niko ne mari, jer srećom postoje krediti i pozajmice. Jednom je slava u 365 dana, a ostalih 364 dana se ona otplaćuje. To je prava Srpska slava! Srećno domaćini!!
