Pune nam glavu, dok ne skoči temperatura. Da bi je snizili, pijemo lekove, koji izazovu nuspojave i otkaže nam jetra. U međuvremenu, neki se iskilaviše od silnog tereta koji svakodnevno stvara sve veću grbu na leđima. Od prekomernog piljenja u male ekrane i monitore, sve manje vidimo, a preglasne muzike i galame koji se emituju, sve slabije i čujemo. Pluća puna smoga, što je savršen balans, jer nam svi idu na jetru.
I kome onda posluku porati kada bol postane nepodnošljiv, a naš jauk i krik niko ne čuje ili se pravi da ne čuje? Na tuđe probleme svi odjednom zaneme, okrećući glavu u drugu stranu. Svaka druga devojka ima ranu na grliću materice, a od silnog stresa koji nam se svakodnevno plasira, uskoro će se muškarcima dizati samo pritisak.
Ni kosa neće moći, jer i nju u ranoj mladosti počnu da gube. Sa prvim problemom, opada i prva vlas. A do trideste svaki drugi oćelavi. Starimo kao narod, po stopi mortaliteta smo na samom vrhu, a po natalitetu, uskoro i nećemo biti na spisku. Obrisaće nas sa karte postojanja. Rupa, koja preti da se zalepi za kičmu, mora da je stomak, koji zavija i krči više od gladnog vuka. Ta rupa slabo ume da se napuni, uvek stoji na rezervi, kao jugo kome vazda trepće crvena lampica. Rak se dobija kao da je reč o gripu, a infrakt o prehladi.
Nekada su deci vadili mlečne zube, a danas otklanjaju tumore
Ako se na vreme skupe silne pare i ako se pojavi neki human donor. A do tada, ko preživi-pričaće. Ko ne bude imao sreće, zauvek će ćutati. Onda otvorim novine, koje sam prethodnih dana stizala samo da prelistam. Onako usputno, u WC-u. I ove današnje su mogle da posluže kao zamena sa totalet-papir. Jer od silnih poskupljenja lekova, osnovnih tj. svih životnih namirnica, poskupljenja struje i ostalih komunalija, dobro da i stojimo na sopstvenim nogama. A opet, sa druge strane, likovi iz druge bajke, pokušavaju da nam zaslade odavno zagorčanu kafu, raznoraznim obećanjima. Najavljuju rebalanse budžeta, rekonstrukcije Vlade, zapošljavanje omladine sa biroa, povećanja plate…I onda kome verovati!?
Pesimisti će verovati prvopomenutima, optismisti drugima, a realisti će morati da se snalaze uz pomoć štapa i kanapa. Da se snalaze kako znaju i umeju. Da plivaju u mutnim vodama, bežeći od ajkula koje prete da ih pojedu.
Pre nego što odete recimo sebi po lek da vam snizi krvni pritisak, zovite i pogrebnika
Možda će vam ustrebati. Ko ne kuburi sa novcem, može i popa. I on ima svoj cenovnik. Ni na nebo se bez uredno plaćenog ceha ne može otići. Jer dok kola hitne pomoći stignu do pacijenta, možda će biti kasno. A posle će biti kasno za postavljanje pitanja i nagađanja na temu ko je kriv i šta je sve trebalo da se uradi da ne bi došlo do kobnih posledica. Za poboljšanje krvnih zrnaca u krvi, preporčuju čašu crnog vina, junetinu i kavijar, ali i život bez stresa. Za broj novčanica u novčaniku preporučuju molitvu.
Izvin’te samo, na kraju bajke, nisam shvatila na kojoj to strani sveta se živi relaksirano i bistre glave?
