Milena Miletić, diplomirani psiholog i specijalista psihoterapije osvrnula se na emotivne probleme kroz koje prolazi i ona sama, ali i ljudi oko nje u ovo vreme pandemije.
U vreme pandemije naučila sam šta su mi prioriteti u životu, ko su najvažnije osobe, bez kojih ne mogu, bez kojih mogu. Kako selektovati informacije, kako se oslanjati na zdrav razum i ne podleći zastrašivanju, dezinformacijama.
Kako je živeti bez posebnog, detaljnog planiranja, jer je nemoguće, mnogo je spoljašnjih, nekontrolisanih varijabli. Kako ne posustati i ne odustati i kada ti nije lako. Kako biti još snažniji, verujući sebi i svojima. A njih je malo. Mnogo manje nego što se čini.
[rev_slider alias=“petrusha“][/rev_slider]
I kako shvatiti i prihvatiti novu realnost koja je komleksna na mnogim relacijama. Jer se za mnogo toga ne pitamo. I mnogo toga je drugačije. Za neke ljude je rešenje rad, ali to su retke profesije koje mogu da se osame i kojima prija da su „zatvorene“, bez faktora distrakcije.
Međutim, većina ljudi radi na takvim radnim mestima koja su sada rizična, podrazumevaju interakciju sa drugim ljudima i nisu nimalo profitabilna. Neki ljudi su u ogromnim gubicima. I i dalje se bore. Nažalost, neki su odustali od borbe. Ali, svako ima svoj put ili prečicu. I mogućnost izbora. I neka ne ide tuđim, utabanim stazama. Ne znači da nisu ćorsokak. Uvek se nadamo svetlu na kraju tunela. I verujemo u bolje danas i sutra. I dalje učim…
