Recimo da ste pozvani na razgovor na posao a onda vam je na razgovoru saopšteno da vam firma nudi ugovor o privremeno – povremenim poslovima.
Šta to znači? Da li da prihvatite posao? Ako prihvatite angažovanje kakav će biti vaš položaj i koje su obaveze poslodavca?
Vreme kada je „posao za stalno„ bio alfa i omega rada je davno iza nas. Danas često srećemo ugovore van radnog odnosa, i u privatnom i u javnom sektoru.
Šta spada u rad van radnog odnosa?
- Ugovor o privremeno – povremenim poslovima
- Ugovor o delu
- Ugovor o dopunskom radu
- Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
Šta je zajedničko za sve ove ugovore?
Ako se radnik angažuje po nekom od ovih ugovora, on nema status zaposlenog, ne zaključuje ugovor o radu i ne zasniva radni odnos.
Radnici koji se angažuju van radnog odnosa nemaju ona prava koja inače imaju zaposleni iz radnog odnosa (pravo na standardno radno vreme, pravo na godišnji odmor, pravo na slobodne dane, primanja u slučaju bolesti, različite beneficije i sl.).
Za ugovor je potrebno dvoje
Poslodavac nije u obavezi da obezbedi prava koja inače imaju zaposleni iz radnog odnosa. Ugovorom se regulišu međusobna prava i obaveze, visina naknade koju isplaćuje radniku, radno vreme, rokovi za isplatu naknade i sl.
Vezano za neka prava poslodavac u skladu sa svojim mogućnostima odlučuje da li će ih obezbediti (recimo, da li će isplaćivati naknadu troškova prevoza na rad i sa rada, naknadu za ishranu u toku rada, troškove službenog putovanja u zemlji i inostranstvu i sl.).
Iako kod ovih ugovora firma određuje uslove rada, od vas zavisi da li ćete prihvatiti te usloveili ne. Zato je važno da se unapred informišete koja prava imate, kako bi se izbegla pogrešna očekivanja.
1.Privremeno – povremeni poslovi
Ovo je najmasovniji oblik rada van radnog odnosa.
Poslodavac može da angažuje radnike za obavljanje poslova koji su takve prirode da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini (npr. tokom sajamskih manifestacija, na poslovima obezbeđenja, na poslovima u ugostiteljstvu).
Ugovor se može zaključiti sa:
Vreme koje radnik provede na obavljanju privremenih i povremenih poslova računa se u staž osiguranja.
Česte su zloupotrebe ovog rada, tako da radnici u nekim firmama rade i po nekoliko godina po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima. O ovoj temi možete više možete pročitati na:
2. Ugovor o delu
Ugovor o delu se može zaključiti za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji podrazumevaju samostalnu izradu ili opravku nekog predmeta, ili samostalno obavljanje fizičkog ili intelektualnog posla.
Ovde se radi o poslovima koji nisu predviđeni sistematizacijom poslova u određenoj firmi. Ovi poslovi su uglavnom vezani za stručnost i umešnost neke osobe da obavlja određene poslove na osnovu stečenog znanja.
Radnik za vreme obavljanja posla ima prava iz obaveznog socijalnog osiguranja. Porez na dohodak građana i doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje plaćaju se uvek nezavisno od toga da li je radnik već negde zaposlen ili ne.
Doprinosi za zdravstveno osiuranje uplaćaju se samo ako radnik već nije zdravstveno osiguran.
3. Dopunski rad
Ako zaposleni radi sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca, može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem (do punog radnog vremena) i to najviše do jedne trećine punog radnog vremena (33% od punog radnog vremena).
Dakle, ovaj ugovor ne mogu da zaključe nezaposlena lica već samo zaposleni koji već rade u jednoj firmi sa punim radnim vremenom.
Recimo da je jedna osoba zaposlena u jednoj firmi kao instruktor vožnje, sa punim radnim vremenom – 5 radnih dana po 8 sati. Da li bi ta osoba mogla da radi i u auto školi vikendima i po kom ugovoru?
On bi u drugoj firmi mogao da zaključi ugovor o dopunskom radu i to najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Osoba koja se angažuje putem ovog ugovora ima pravo na doprinose za penziono i invalidsko osiguranje, ali ne i na zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, jer je već obveznik tih uplata po osnovu glavnog ugovora.
4. Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
Ovaj ugovor može da se zaključi:
- radi obavljanja pripravničkog staža ili radi polaganja stručnog ispita, kada je to predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci;
- radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije.
Kod ovog ugovora naknada nije obavezna, tj.osoba koja je na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju može da prima novčanu naknadu, ali ne mora.
Još nešto
Rad van radnog odnosa može imati svoje prednosti ne samo za poslodavce, već i za radnike.
Pogodnosti za firme su finansijsko rasterećenje i jednostavnija procedura prestanka rada.
Isto, i radnici mogu imati pogodnosti kod ovih ugovora. Recimo, privremeni i povremeni poslovi imaju svoje pozitivne efekte za teže zapošljive kategorije (mladi bez radnog iskustva, žene koje žele da istovremeno rade i posvete se čuvanju dece, osobe koja ne mogu da rade u kontinuitetu zbog zdravstvenih smetnji ili zbog godina).
Važno je naglasiti potrebu da se radnici koji se angažuju putem ovih ugovora prethodno dobro informišu o svojim pravima i obavezama, jer nemaju prava kao zaposleni iz radnog odnosa.
