Sve o neradnim danima i odsustvima sa posla u 2021. godini

934

Za dane kada bi zaposleni trebalo da radi, ali odsustvuje sa posla iz opravdanih razloga pripada mu naknada zarade. Kada govorimo o odsustvima sa rada mislimo na:

  • praznike
  • godišnje odmore
  • plaćeno odsustvo
  • bolovanja.

O bolovanju i vrstama bolovanja već smo pisali i možete se više informisati
putem linka: OVDE

Praznici

Neradni dani (državni i verski praznici) u 2021.godini su:

  • Nova godina – 1. i 2. januar (ove godine petak i subota)
  • Božić – 7. januar (četvrtak)
  • Dan državnosti (Sretenje) – 15. i 16. februar (ponedeljak i utorak)
  • Uskrs – od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa: 30. april, 1., 2. i 3. maj (petak, subota, nedelja, ponedeljak)
  • Praznik rada – 1. i 2. maj (subota i nedelja)
  • Dan primirja u 1. svetskom ratu – 11. novembar (četvrtak)

Šta ako praznik „pada“ u dane vikenda?

Ako praznik koji je neradan dan pada u nedelju onda se „prenosi“ na prvi sledeći radni dan. Ako pada u subotu neće se primeniti sistem prenošenja.

* Treba napomenuti i da se „prenose“ samo državni praznici, ne i verski.

Vezano za veroispovest zaposleni može da odsustvuje sa posla uz naknadu zarade u određene dane, pa tako:

  • pripadnici pravoslavne veroispovesti na dan krsne slave;
  • katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica na Božić 25. decembra i dr.

Ukoliko zaposleni želi da odsustvuje sa posla na dan krsne slave potrebno je da o tome unapred obavesti poslodavca. Poslodavac ne može zaposlenom uskratiti ovo pravo ako je bio blagovremeno obavešten. Jedini izuzetak bila bi situacija kada je neophodno da se taj dan radi zbog prirode posla i procesa rada. Ako zaposleni ne radi na dan praznika koji je zvanično neradan – pripada mu naknada zarade u visini prosečne zarade za prethodnih 12 meseci.

Ako zaposleni radi na dan praznika koji je zvanično neradan – tada mu pripada uvećana zarada i to minimim 110 % od osnovice. Ukoliko bi zaposleni hteo da radi na dan svog verskog praznika koji nije zvanični praznik (npr.krsna slava) nema pravo na uvećanu zaradu.

Godišnji odmori

Zaposleni stiče pravo na godišnji odmor nakon punog meseca neprekidnog rada
kod poslodavca. Poslodavac može odrediti godišnji u trajanju od 20 dana (zakonski minimum), ili više od toga. Zakonski minimum od 20 dana uvećava se po različitim osnovima (po osnovu stručne spreme, radnog iskustva, doprinosa na radu i dr.).

U prvoj i u poslednjoj godini rada kod poslodavca zaposleni ima pravo na tzv. „srazmerni“ godišnji odmor, koji se računa tako što se ukupan broj dana godišnjeg odmora za jednu godinu podeli sa 12 i dobijena cifra se pomnoži sa brojem meseci koje je zaposleni proveo na radu u toj firmi.

Zaposlenom za vreme korišćenja godišnjeg odmora pripada naknada zarade u iznosu prosečne zarade u predhodnih 12 meseci. U prosečnu zaradu računaju se i sva uvećanja zarade u prethodnih 12 meseci po osnovu rada (npr. rad na dan praznika, noćni rad i dr.), kao i ostala primanja koja imaju karakter zarade (regres, topli obrok).

Zakon o radu predviđa da poslodavac ne može zaposlenom uskratiti pravo na godišnji ili ga zameniti novčanom naknadom. Jedina situacija kada se pravo na godišnji može zameniti naknadom je prestanak radnog odnosa zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor (u celini ili delimično). Tada poslodavac ima obavezu naknade štete, i to u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Plaćeno odsustvo

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine za slučaj sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i dr. Takođe, ima pravo na plaćeno odsustvo i u sledećim situacijama:

  • za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi – dva uzastopna dana (računajući i dan davanja krvi)
  • za slučaj smrti člana uže porodice – pet radnih dana.

Zakon je ostavio mogućnost poslodavcu da interno definiše i druge situacije kada zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo (npr. selidba, polazak deteta u osnovnu školu, usvajanje deteta i sl.). Za vreme plaćenog odsustva zaposlenom pripada naknada zarade u visini
prosečne zarade za prethodnih 12 meseci. Prosečnu zaradu čine sva primanja koja se smatraju zaradom (osnovna zarada, bonusi i nagrade, topli obrok, regres i dr.)

* Zaposleni nikada ne može da odsustvuje sa posla po više osnova. Na primer, ako se vreme korišćenja godišnjeg odmora „preklopi“ sa situacijom koja je osnov za neko drugo odsustvo (recimo privremena sprečenost za rad usled bolesti, plaćeno odsustvo zbog sklapanja braka i sl.) – korišćenje godišnjeg odmora se prekida, a po isteku odsustva zaposleni redovno nastavlja korišćenje godišnjeg odmora.

Neplaćeno odsustvo

Najzad, zaposleni ima pravo i na neplaćeno odsustvo – kada mu poslodavac odobri da odsustvuje sa posla bez naknade zarade. Za to vreme će zaposlenom mirovati prava i obaveze iz radnog odnosa (npr. u slučaju upućivanja na rad kod drugog poslodavca, upućivanja u strana diplomatska i konzularna predstavništa i dr.).


Pročitaj: Trudničko bolovanje od A do Š

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here