Mala mi se svečanost uvukla u ruku desnu.
U bronhije.
Zapisujem.
Kolumna broj dvadeset.
Neke su se energije sudarile.
Ponekad se mimoidju.
Pa se vrate na početak.
Živ ti ja, Jovana.
***
Priznajem da sam dosadniji ekipi mlade i lepe redakcije BAP vesti.
Zbog znakova interpunkcije.
I tupave oštrice reči,
Što bi ih trebalo pojačati.
Učimo se zajednički disati na sve većoj stisci i teskobi pokreta naše varoši.
Koja danima gubi svoju pristojnost.
Nekih čudnih likova.
Koji osim vlasti znaju ponekad reći
„dobro jutro komšija“.
***
Besparica, naspram želje da narodu bude servirana prva vest u Dešavanjima.
Meni je sve bezbrižno.
Sve su vlasti istrenirale život moj, na leru.
Dve paklice motaje za početak.
Sasvim dovoljno.
***
Sam sebe častim za ovu priliku.
Lepota života je u pravljenju sopstvene fešte.
Za sebe i za svoj račun.
***
Krenuću od Polojske šume.
Pod naški, sa fruštukom i pivom.
Hlad preteklih hrastova, knezova
Razbistriće mi mozak natenane.
Malo ću pobeći od vreline.
Malo ću uživati u samoći.
Putovaću mislima bez cilja.
Valja bosim nogama upijati energiju majke Zemlje
„Majko, majko Zemljo
Tijelu mome snage daj,
Majko, majko Zemljo
Tijelu mome snage daj…“
Dado Topić „Time“
***
Zapisujem da ne pobegnu sećanja.
Na žutoj zgradi socrealizma, na ulazu u Novi Sad sa desne strane
Godinama živi moćan grafit
„Pustite Čelika“.
Studentska rapsodija.
Ostavljam amanet onima koji dolaze posle nas.
Da šampionu sveta
Dvadeset puta daju,
Ne ime ulice ,
Nego prvog Bulevara u našoj varoši,
„Bulevar Petra Čelika“
Doći će neki pristojniji i bolji ljudi od nas.
***
Ote mi se i nova misao što hoće da putuje.
Pragovima pruge.
Korak po korak.
Detetom što sam nekad činio.
Ambrozija oslobadja da.
Od Života.
Zgrada železničke stanice Nova Palanka.
Moć i lepota arhitekture Austrougara.
Zašto čeljad iz Nove Palanke
Okreću glavu od moje vedrine i ushićenja.
Krš.
Jarca se ruglo malih razbacanih šrafofa života.
Na poljani pored hotela „Beograd“.
Dve rage dahću u hladu.
Zlatan zub blesnu.
„Aj daj palrega romanoj
Terdena
Sirjo ne pagane, sirjo ne
Kleneš
Bida mange romale
Bida mange chavale“.
Dahće i ovca koja se jagnji.
Konopcem izvlače jagnje.
Cigani lete od sreće u nebo.
Pomera se granica Čerge.
Iz Stare ka Novoj Palanci.
Širi se varoš.
Šipak ćeš draga moja.
Više ikad vozom.
Sa ove stanice, preko Gajdobre do Zenice.
Do Drvara.
Do Jadranskog mora.
***
Trust mozgova je odlučio.
Tu je i pečat.
Malo milosti za našu varoš.
Arenda za bazen.
Tako i treba.
Svačije i ničije.
Optimisti čekaju osnivanje vaterpolo kluba.
Da široke narodne mase imaju kome aplaudirati.
„Da nam živi, živi Tikvara“
Uzeto zdravo iz prirode.
***
Za danas bi bilo dosta.
Zatvoriću krug na Bageru.
Svečanost dvadesete kolumne mora dobiti mašnicu.
Hemija iz udovičine fabrike.
Trange frange pakeraja veštačkog đubriva.
Dala je zalivu čarobnu boju.
Kataklizme.
Nesuđeni Ginisov osobenjak.
Kotlić.
Za mreštenje i kuvanje dunavske ribe.
Mršti se ispred ogledala dana.
Namćoraste osobe.
Otkačinje me bezdušno.
Osećam se tako malim i beznačajnim pred njim.
Ćorsokak.
***
Hepiend.
Kaloš Čarda opet radi.
Gazda Rajko Tomić optimistički u zrelim godinama.
Lepo i pozitivno.
Složio oval.
Nijansi dobrodošlice.
***
Trudim se da ne gledam pad sunca.
Kreiram lepotu boljeg života.
Po svom nacrtu.
I lepršavosti uspomena.
Na neka olovna vremena o kojima pišem.
***
Vama ostavljam zlatno doba.
Navikavajte se.
Moćna je rika evropskog tigra.
Pošteno odgledajte predstavu cirkusa „Kolorado“
Sve za vaše novce.
„Strina gleda slonove
Strina gleda majmune
I šarenu kinesku lepezu
A strikan i ja, kllipana mala dva
Zinuli u tetku, tetku na trapezu.
Hoćeš li dušo, hoćeš bela rado
Da te strina vodi u cirkus „Kolorado“
Joj hoću, hoću rado, rado
Vodi me strina u cirkus „Kolorado“
I staro i mlado, i staro i mlado
Svi, svi, svi u cirkus „Kolorado“
***
Strahinja bi dodao ’’mani se striko zapisa’’.
„Keš je keš“.
Pogledaj: Budi ti meni miran (19)
