Savest nekih dobrih ljudi, zaustavila je seču naših knezova – hrastova, južnjaka u Polojskoj jaruzi.
Samo savest može da bude jača od gluposti, pohlepe i mrznosti. Da smo tako stali na crtu, kad su nam otimali i rušili fabrike, naša varoš bi danas disala punim plućima. Ovako, dašak infuzije, koju nam ustupi savest ovih dobrih ljudi u trenutku nam pokrene prst i stavi ga na čelo.
Martovske ide…
***
Nekadašnji evropski lepotan iz naše varoši „Merkur“ dugo godina je bio gospodar modnih pista Evrope i okoliša. Dokazani šmeker, Ćane je znao gde da udari. Osetljivi smo na žene i decu. Vremenom se sve pretvorilo u pešćani sat. Curka kao znoj niz ledja. Došli su neki neprovereni, nezasiti, nepošteni, neki novi, sa „tašnom i mašnom“. Udariše ekser na čelo lepotana, razvukoše ga kao pitu iz Trubara, a može i iz Cvjetnića. Samo senke prošlosti štite ga od nemila, nedraga, lopova i rušitelja. Jadni lepotan. Ovog marta 2021 godine preuzeo je sam stvari u svoje ruke. Bori se do poslednjeg daha, a paunovi, završili su u kotliću lokalnog kabadahije. Zini da ti kažem, kojeg. Oni koji su igrali kolo ispred Opštine, na pomisao da fabriku pokrene onaj mali švrćo iz Nove Palanke, imaju li i danas ukus gorkih plodova u ustima „samo da on to ne bude“. Lepa Rada već odavno ne stanuje u sećanjima lepotana naše varoši „Merkur – a“. – osnovano 1928. godine…
***
Juče su fluenseri sašli sa svojih nebeskih frekvencija, napustili toplinu roditeljske kuće i izašli na protest protiv vlade i njenih nameta. Ispred Skupštine treperi neki težak minus. Ne odustaje se. Sve je isto kao nekad. Svi, svi, svi uz prilepak – kao jedan. Sa vrha nebeskog svoda, Nikola Tesla, pojačava talase svemirske energije tim mladim ljudima Srbije. Ponekad se nasmeje i namigne, lepoti mladosti koja bi da ostane i voli svoju Srbiju.
***
Ovaj put nije glas iz Moskve. Ovaj put dolazi iz Njujorka. Iz Bronksa. Još jedan srpski cvet, maslačak je nikao izmedju raspuklih ulica i nemarnih oblakodera i progovorio. Razne Mike, Tike, Žike godinama nam zagadjuju bistre potoke Srbije. Prokleti predatori. Molim muški deo ove naše lepe otadžbine da se late močuga. Da odbrane naše nežne maslačke i šiju da im zavrnu. I ovako nas malo preteče, malo nas osta.
***
Čekam Mališu ispred KPD Sremska Mitrovica, zbog socijalnog lopovluka odrapio je par godina, izašao je . Zagrizao je oblak slobode. Putujemo sremskom stranom do begečke skele. Njegove impresije mešaju se sa jesenjom zrakom sunca, koje nas prati do našeg zavičaja, Stare Gajdobre. „Što sam više upoznavao ljude, u mardelju sam, na ekonomiji zavoleo više životinja“.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
Prošlli su dani i pokoji mesec. Sedimo u Klubu Zabranjeno starenje, kod Tanje. Mališa je pod pritiskom. Jada se. „Više na ovim prostorima za mene nema mesta. Selim se odavde. Negde daleko… Ukrali su mi biciklo…Zamisli meni… Kad sam odlazio u kazamat, ostadoše pošteni, ja lopov. Sad je obrnuto ja se ispoštenio..“ – Mališa se u medjuvremenu preselio na neko bolje i poštenije mesto.
Ovaj zapis sam posvetio pok. Čanji Miroslavu, Mališi, mom drugu iz detinjstva, iz Nevesinjske ulice broj 97.
***
Prekinula je Mila, veselica rat sa tastaturom. Valjda se otela neka suzica i zaglavila našu azbuku u medjuredu…
Pogledaj: Budi ti meni miran (1)
