Društvene mreže pored mnogo svojih prednosti i mana, donele su revoluciju u tračanju i virenju u komšijino dvorište. Naročito su mi dragi oni stariji koji pored tone đubra u svom životu, sa strašću bulje u profile svojih komšija tražeći loše i mršteći se kad vide nešto lepo.
Prvo se traže naočare, pa prsluk da ne ozebu krsta, i onda se sedne u omiljenu fotelju pa počinje moderno virenje u komšijino dvorište.
To je posebna sorta ljudi „Da komšiji crkne krava“, samo bez krava, nego malo modernije.
Gledajući profile svojih komšija oni upijaju sve viđeno – svaku fotografiju, ko je šta imao obučeno, ko na koga liči, i da li je nova snajka u ulici uspela da skine kilograme posle porođaja. Pri tom pogađate, dotičan tip fejsbuk svekrve ima preko 100 kilograma. Šta je Zora kuvala za ručak je dovoljna informacija da takve osobe zaključe kako Zora živi, jer sirota skuvala je ručak bez mesa. Ako je Panta okačio fotografiju na kojoj pije pivo, jadna je i ta Zora, pa muž joj alkoholičar.
Ne daj Bože da vide nešto lepo. Uspeh dece svojih komšija, nov kućni aparat ili unapređenje na poslu (jer sve se stavlja na fesj), takvi ljudi ne mogu da podnesu. Pa glasno komentarišu i uspehe bilo kakve vrste svojim komšijama ne opraštaju. I kad je obična nedelja, druženje u dvorištu, roštilj, muzika, sve što u tom momentu žele digitalne tračare je da komšiji crkne wi-fi i da njegove srećne trenutke na fejsbuku ne gledaju.
Jednom prilikom se desilo da je komšinica zaustavila moju mamu da joj čestita jer sam kupila novi auto. Nit je bilo auta, niti bilo šta novo. Videla žena na fejsu, Bog zna šta. Više ne mogu ni do radnje da odem, a da usput ne čujem „Jao videla sam na fejsu da je Mica okačila neku tužnu pesmu, mora da je u svađi sa mužem“. Sve je to naravno rečeno, sa osmehom na licu.
Smatram da za takve osobine nema leka – ili tračamo ili ne, nema tu puno mudrosti. Mada, čak i od tračanja ima gore, a to je zavist. Još kad zavide nekom samo na osnovu fotografije koju kači na društvene mreže, onda su takvi ljudi u ogromnom problemu. Realna zavist zbog virtuelnog, možda, i lažnog osmeha i uspeha, može samo još više da ih udalji od lopate kojom treba da počiste svoja govna.
