Kredit sa godišnjom kamatnom stopom od dva odsto, bez ijedne menice na ime obezbeđenja, zvuči veoma primamljivo i povoljno za klijente.
Kako pišu „Novosti“, reč je o prevarama kojima su proteklih dana preplavljene društvene mreže. Ono što buni svakog ko je bar malo upućen u ponudu banaka je što se ove agencije i pojedinci upravo pozivaju na banke, čiji su navodni zastupnici.
Na prevare je prvo upozorila Erste banka, posle nekoliko poziva njenih klijenata koji su na taj način proveravali da li banka stoji iza ovakvih ponuda.
„Na internetu se u poslednje vreme pojavio veliki broj oglasa za novčane pozajmice sa veoma povoljnim kamatnim stopama na neograničene iznose, bez ikakvih dodatnih obezbeđenja. Zajmodavci se predstavljaju kao pravna ili fizička lica koja su strani državljani ili osobe koje su živele u inostranstvu i žele da reše sve naše finansijske probleme“, navodi Gavrilo Đurić iz odeljenja upravljanja rizicima bezbednosti Erste banke.
Kontakti u tim oglasima su najčešće mejl adrese, pa je navodno dovoljno samo da pošaljete nekoliko mejlova sa svojim podacima i željenim iznosom i na mejl ćete dobiti „ugovor o zajmu“. Standardne bankarske procedure kao što je provera u kreditnom birou ili platni listići se u ovim slučajevima ne traže.
Đurić ističe da je reč o internacionalnoj šemi prevare. Sav kontakt odvija se preko mejla. U nekim od oglasa navode se i brojevi mobilnih telefona. Kada se žrtva javi na oglas, prevaranti na ime navodnih troškova oko pripreme ugovora i odobravanja kredita uzimaju novac koji im žrtva uplaćuje preko nekog servisa za prenos novca.
„Potom se pri „realizaciji“ kredita pojavljuju još neki nepredviđeni troškovi i od žrtava se uzima dodatni novac. Kredit se, naravno, nikada ne isplaćuje. U prevari se koriste lažni identiteti i najčešće falsifikovana dokumenta, a ponekad i takozvane „mule“ – osobe koje za određeni procenat podižu novac i prosleđuju ga prevarantima“, kaže Đurić.
U Narodnoj banci Srbije apeluju na građane da se ne upuštaju u bilo kakve aranžmane s obzirom na to da, u skladu sa Zakonom o bankama, niko osim banke ne može da se bavi davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom.
