Прва паланачка православна црква налазила се приближно на углу Дунавске обале и Шафарикове. Није познато када је изграђена, иако се црква у Паланци појављује већ на мапи Еугена Савојског из 1698. године.
На мапи из 1698. године се види и црква. Забележено је да се стара црква налазила на свега три хвата (око 6м) од Дунава и да је често била изложена поплавама и одроњавањем обале. Претила јој је опасност да се сруши.
То је био разлог да се у децембру 1784. године (након поплава 1783. и 1784. године) а на интервенцију владике новосадског Јосифа Јовановића Шакабенде, паланчанима дозволи да подигну нову православну цркву, на нешто узвишенијем терену подаље од Дунава. У то време, због ниског земљишта и честих поплава, пресељен је и један део села, око 200 кућа, са обале Дунава на виши терен око нове цркве и још северније према узвишеној греди („Зечји брег“), а том приликом је извршена и урбанизација места. Нова црква је саграђена 1787. године и дефинитивно уређена 1801. године.
Најстарије иконе са теротирије данашње Бачке Паланке су иконе Исуса и Богородице. Оне су се управо налазиле у старој православној цркви а настале су око 1730. године. Стара православна црква порушена је 1785. године а ове иконе непознатог аутора се данас чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду.
