Зграду Грађанске школе (данас Музеј града) пројектовао је и градио од 1901. до 1903. архитекта Франц Рајхл за 106.000 круна, по налогу инвеститора: Бачка жупанија и Срез паланачки.
Предисторија овог објекта одвешће нас у прошлост нашег града, тачније у последњу четвртину 19. века, када на предлог Карла Мезеија, 1886. године се оснива једноразредна средња школа. Она је била смештена у кући др Перлеса (данас М. Курепе број 14), и та школа ће прерасти у четвороразредну до 1898. године када је постала Државна грађанска школа. Такође, и сам архитекта Грађанске школе, Франц Рајхл на неки начин је уткан у историју у нашег града.
Прво, по завршетку школске зграде, пројектовао је 1907. године цркву у нео-готском стилу за католичку Жупу новопаланачку, која је завршена 1910. године. Ова зграда је срушена 1965. године. Друго, рођени брат архитекте Франца Рајхла, Вилхелм Рајхл је био власник фабрике цементних плоча и вештачког камена у Бачкој Паланци, а његова ћерка била је супруга чувеног паланачког сликара Франца Ајзенхута.
Да се вратимо архитектури. Објекат данашњег Музеја града смештен је на међу некадашње немачко-мађарске основне школе (некада ОШ „Клара Фејеш“, данас техничка школа „9. мај“) и парохијског дома римокатоличке цркве (данас гимназија „20. октобар“ и економска школа „Др Радивој Увалић“). Чеоно је извучена на регулациону линију улице окренуте ка западу. Зграда је једноспратна у облику ћириличног слова П, а северно и јужно крило зграде даје симетричност и складност целокупној концепцији објекта.
Прозори су двокрилни и трокрилни, у приземљу полукружно засвођени, а на спрату равним тимпанонима, што попут кордноског венца, зграду хоризонтално пресеца и наглашава две етаже. Централни део уличне фасаде се завршава барокним ризалетом, који надвисује кровни венац и кореспондира са плитком малтерском пластиком наизменичних низова геометријских фигура.
