На данашњи дан, навршила се 81 година од херојског подвига посаде речног монитора „Драва“ под командом поручника бојног брода Александра Берића који је далеког 12. априла 1941. године страдао херојском смрћу у окршају са немачком Луфтвафе на Дунаву код Челарева, пружајући херојски отпор окупатору.
Берић се у духу најхрабријих поморских команданата држао традиције, да упркос свему остане са посадом и учини све да у неравноправној борби спаси колико год може морнаре и потчињене официре и да погине херојском смрћу на командом мосту уз развијену заставу.
Монитор “Драва” је био монитор Краљевске југословенске ратне морнарице, у чијем се саставу налазио од 1920. године. Бродом је командовао млади поручник бојног брода Александар Берић, који је неспоредно пред рат прекомандован из Тивта у Нови Сад.
Монитор „Драва“ почетак Другог светског рата дочекао је са 82 члана посаде. У припреми за могући рат са Немачком сматрао је да ће главну улогу имати противавионци јер управо из ваздуха прети највећа опасност. На жалост његове оправдане сумње су се обистиниле, јер кад је „Драва“ кренула на борбени задатак управо захваљујући овом броду код Бездана и Мохача нападнути су привремени аеродроми, а резултат напада био је да је управо захваљујући Берићу авиони у априлском рату нису полетали са тог аеродрома.
Два дана после немачког напада на Краљевину Југославију Берић је примио кратки телеграм: ”Непријатељ је напредовао на свим фронтовима”. После тих информација, Берић је сам донео мудру, али првенствено племениту одлуку, пошто је посада брода била мешовита и састављена од Срба, Хрвата, Словенаца, Мађара, Немаца…
Подвиг посаде брода, предвођене храбрим капетаном, ускоро ћемо гледати на филмском платну, у играно-документарном филму Николе Лоренцина „Драва се не предаје“.
– Прошло је више од осам деценија, а и даље се мало зна о овом значајном догађају, сведочанству о храбрости и љубави према отаџбини капетана Александра Берића и његове посаде. Не сумњам да ће професор Лоренцин ову тему изнети на прави начин, достојанствено. Ова прича, борба Давида против Голијата, заслужује да изгледа светски, а верујем да ће тако и бити – каже, за „Новости“, глумац Лазар Ђукић, који ће на филмском платну оживети лик храброг капетана.
Филм „Драва се не предаје“ тренутно је у фази постпродукције, а захваљујући специјалним ефектима (за које је задужен „Кратер студио“, док музику пише Рамбо Амадеус) сцене борби које су се одвијале од 6. до 12. априла биће оживљене дигиталним путем. Ђукић за Новости каже да су од Берићевих унука добили писма које је размењивао са супругом Вером (игра је Марија Бергам) и да су управо ту преписку искористили како би нам овог хероја приближили и са људске стране.
– Прича о монитору „Драва“ је у суштини прича о пријатељству између морнара, заједништву које влада на броду, а онда и тај паралелни ток, љубав према жени и породици, оживљен кроз писма капетана и његове Вере. Управо тај њихов однос даје нашем хероју оно најважније – људскост. У ратним темама фокус је углавном на антагонизму – херој с једне и противник с друге стране. Оно што недостаје је херој у односу на своју жену, породицу, пријатеље – објашњава Лазар Ђукић.
Ова писма „разоткривају“ капетана као човека који воли своју породицу, море, реку, људе и, коначно, своју отаџбину.
– Берић је на неки начин и отац тој посади, јер им је надређен. А породица је мотив зашто су се борили. Да и у најгорим околностима сачувају своје ближње, град, отаџбину. Брод „Драва“ је, на микро плану, био отаџбина за себе. Повезани пријатељством, оданошћу и уједињени у љубави према својој земљи, они су и у најтежим ситуацијама били ту једни за друге, а тако се гради отаџбина – сматра саговорник „Новости“.
За њега је, додаје, највеће херојство оно што се десило 10. априла, када је капетан Берић преузео брод и поручио својој посади да он остаје, а да они који желе могу да напусте „Драву“, без последица.
– То је врхунац чојства и јунаштва. На броду су били Мађари, Хрвати… и он својим људима даје могућност избора. Зато је њихова погибија управо питање тог микро света који он жели да заштити, тај свет се распада и они ће достојанствено потонути са светом за који су се борили.
Ђукић ће са екипом филма, Берићевим унукама и представницима Речне флотиле спустити венац на 1287. километру тока Дунава. На овом, за Речну флотилу светом месту, недалеко од Челарева, одаће почаст морнарима и храбром капетану монитора „Драва“.
