Verski život i obredno-običajna praksa stanovnika Bukina bila je na zavidnom nivou. Od ranoprolećnih poklada, preko Uznesenja Gospodnjeg i Uspenja Bogorodice, Petrovdana i Duhova, naravno i Uskrsa i Božićnih praznika – Adventa, odvijao se godišnji ciklus.
Takođe, u okviru duhovnih potreba, posebno su zastupljene procesije Telovo i Sveto trojstvo i hodočašće posvećeno Ledenoj Gospi. Slavilo se povodom i u čast pobede, princa Eugena Savojskog nad turskom vojskom 5. avgusta 1716. godine, u bici kod Petrovaradina.
Pored životnog ciklusa, odnosno proslave rođendana, krštenja i svadbi, od svetovnih zabava upražnjavaju se Kirbaj i Majalus, kao i organizovanje igranki i balova, gde se okupljaju mladi i oni koji se tako osećaju. Balovi esnafskih, verskih, humanitarnih i drugih društava i udruženja, bili su pored zabave i prilika, da se momci i devojke bliže upoznaju „kibicuju“, naravno, uvek uz prisutvo starijih.
U ovim društveno-ekonomskim okolnostima Bukin će ući u XX vek i doprineti ubrzanom razvoju Sreza Palanačkog kao i Jugozapadne Bačke u celini. Prema onoj narodnoj: „Budimo časni potomci, da bi bili dostojni preci“, sve se promenilo na bolje, samo je po starom ostao nadimak Laubertovima – Cilimace i zavet, da sinovi prvenci u porodicama Knežić i Laubert, dobiju očeva imena i budu kumovi jedan drugom na venčanju.
Bukin će i te 1888. godine, biti u svom uobičajenom životnom ritmu, omeđen ciklusima poljoprivredne proizvodnje i verskih praznovanja, koji su odmor za dušu i telo.
Nekoliko nedelja pre Adventa i Božićnog posta, u kući Nikolausa Lauberta – Cilimacea, na kućnoj numeri 39, svom sinu prvencu Nikolausu, on i njegov kum i prvi komšija Antun Knežić, dogovaraju svadbeno veselje. Verenica je devojka iz ugledne obrovačke trgovačke porodice Muhl. Njena majka Marija Muhl, rođ. Pful, čiji otac i buduće mlade Apolonije deda po majci, Anton Pful je iz Bukina, a njegova i mlađa kćer Ana udata je u Obrovac za Matijasa Šerera i žive u istoj kući sa porodicom Muhl.
Nekako pre Svete Katarine, pođe okićena svadbena kolona zaprežnih kola, fijakera i konja bukinsko-tovariškim putem – lenijom, sve sa muzičkom kapelom, a na čelu sa mladoženjom, kumom i porodicom Nikolausa Lauberta – Cilimacea. Na tromeđi bukinsko-obrovačko-tovariškog atara – na Klenovcu – nedaleko od salaša Laubertovih, svadbena kolona okrene na desno i očas-posla ugleda prve kuće Obrovca. Kočijaši malo razigraše konje, duvačka muzička kapela zasvira veselu svadbenu pesmu i nađoše se pred kućom udavače Apolonije. Kuća na uglu, na lakat, nova – građena 1884, izvučena na regulacionu liniju glavne ulice, gde su celom dužinom smešteni dućani porodica Muhl i Šerer, u samom centru sela Obrovca. Kapija okićena, širom otvorena, porodica Muhl dočekuje svate, uz lepe želje mladencima i njihovom potomstvu, smešta goste za stolove sa posluženjem.
Mladoženja sa kumom Antunom, u pratnji devera i deveruša, prihvata za ruke mladu i predaje je kumu i deveru, roditelji se od mlade opraštaju i polivaju je uz blagoslov osveštanom vodicom. Duvački orkestar svira pesmu „Lepa je mladost, više se vratiti neće“. Svadbena kolona se formira i kreće istim putem ka Bukinu, gde ih pred crkvom čekaju svadbari, koji nisu išli po mladu, i radoznali svet.
Pogledaj: Istorijat mladenovljanske porodice Laubert
Dever i kum vode mladu u crkvu, koja predaje svešteniku dunju u koju je zadeven struk ruzmarina, kao simbol svoje čednosti.
