Најстарији запослени и члан Клуба, који је уз Ауто-мото клуб Бачку од оснивања до данашњих дана је Јован – Јанко – Чех.
У прошлом наставку смо чули нека од сећања овог заљубљеника у Ауто-мото клуб „Бачка“, а и у овом тексту ћемо наставити са причом Јанка Чеха и почецима мотористике у нашој средини:
– Као што сам раније причао, у почетку нас је у Клубу код Ђоке Продановића, било мало, само нас тројица Никола Јонаш из Плавне, Стева Мадаи и ја – сећа се Јанко Чех. Од нас тројице тада, Никола и ја смо још увек били ученици Школе ученика у привреди на стручној пракси у Клубу.
Поправљали смо аутомобиле и моторе, а кад није било посла у сервису смо таксирали за фирме у Бачкој Паланци. Тако је било од 1959. године до краја 1960. и почетка 1961. године. Тада су почели да у већем броју долазе ученици Школе ученика у привреди и Техничке школе на стручну праксу у Клуб.
Међу првима су били Милан Јовицки из Товаришева и Лазар Шобот – Лоцо из Бачке Паланке, затим Живко Стојковић, Срба Бороцки и други. Ђока Продановић је почео и да запошљава возаче, који су у исто време били и инструктори вожње, те су тако у Клуб дошли и Душан Каурин из Обровца, Јанко Ковач и Максим Недељков из Бачке Паланке, те механичари Ивица Клајнхамер и Јурај –Ђура Пуцовски.
До 1964. године када смо од општине добили на поклон аутомобил Фијат 1400 БЈ, располагли смо само са већ раније више пута помињаном Кампањолом (добијеном од Шумарије као расходовано возило) и тамноплавим Фордом, те мотоциклом Томос Пух.
Са обуком возача и ауто-школом се масовније почело од 1961. године, те су тако 1962. године купљена две беле „Фиће“, а ускоро је на поклон од АМСС стигао и један жути „Фића“ за помоћ и информације на путевима. Сећам се добро регистрације тих првих возила, знам напамет и данас њихове регистристарске ознаке: један бели фића је имао регистарску ознаку НС 1193, а други са натписом „Ауто-школа“ је имао регистрацију НС 8017.
Ауто-мото клуб „Бачка“ и ове године је (у суботу 25.03.2023. године) традиционално водио своје запослене и чланове Клуба на Сајам аутомобила у Београду. Јанко Чех нам прича како је то било први пут.
– Године 1961. у септембру месецу се одржавао Сајам аутомобила у Београду, те смо нас четворица (Стева Мадаи, Никола Јонаш, Здравко Додић и ја) питали секретара Клуба, Ђоку Продановића да нам дозволи да идемо са службеним колима на сајам. Ђока нам је то дозволио, а ми смо одабрали Кампањолу и са ње скинули цераду, како би се са отвореним кровом возили до Београда. Био је крај лета и лепо време, али смо се у повратку посмрзавали. То како смо се посмрзавали и „покочили“ није оно по чему ћемо се сећати те прве посете Сајму аутомобила у Београду, он ће остати упамћен јер се управо у то време у Београду (почетак септембра 1961. године) одржавала Прва конференција Покрета несврстаних земаља. Све високе званице и познате светске политичаре су тада пре почетка заседања те Прве конференције Покрета несврстаних довели на Беогрдаски сајам да погледају изложбу аутомобила. И ми из АМК Бачке, док смо шетали међу изложеним аутомобилима, као и други посетиоци Сајма, пролазили смо и мимоилазили се са Нехруом из Индије, Насером из Египта, Сукарном из Индонезије, Макариосом са Крита, Кваме Нкрумахом из Гане, те Бургибом изТуниса и многим другим председницима и премијерима држава учесница Конференције несврстаних.
Они су шетали сајмом без неког великог обезбеђења, као обични гости. Њих су сигурно обезбеђивали, али то се није могло приметити. У тој гужви смо се буквално сударали са њима и стајали поред њих док смо гледали аутомобиле.
