Гајдобра, потом Ерде-Добра, Доња Добра, Гај-Добра, Кај-Добра и, на крају поново Гајдобра, налазила се, према свим доступним забелешкама, јужно у односу на њен садашњи положај.
Име Гајдобра вероватно потиче из споја два имена места која су у овом атару постојала пре Мохачке битке, и то поседа приора из реда премонстрата (припадника витешког реда који је 1120. основао св. Норберт у северној Француској како би се поспешила христијанизација источних области Немачке), званог Гајдел, и места Добра, које је настало у његовој близини.
Друга верзија настанка имена Гајдобра је пак везана за српски превод имена Ердö-Добра (мађ. Ердö значи шума или гај), јер је, пре Мохачке битке, породица под именом „Добра“ поседовала у Бачкој жупанији више имања, а свако од њих је, поред породичног имена „Добра“, носило, као ближу одредницу, и допунско име попут: Бан-Добра (забележена у турским тефтерима 1590. као насеље са 39 домова), Киш-Добра (забележена у Крушевском поменику), Еђихаза-Добра и Ерде-Добра.
Део текста преузет из првог поглавља књиге Антона Шефера „Историја општине Гајдобра – од њених зачетака до данас“ које је са немачког превео Ратко Шутић, а који је објављен у „Изворник – гласило огранка Вукове задужбине у Гајдобри, Гајдобра 2005/I.
