Intervju na temu Keltskog lokaliteta rađen je sa magistrom arheologije 2013. godine i podaci koji je izneo Jovan Koledin, odnose se na vreme do te godine.
Na prostorima na kojima se prostire naša opština, živeli su razni narodi kroz istoriju. U našem članku, dotaknućemo se Kelta, čije je jedno utvrđenje otkriveno na desetak kilometara od Bačke Palanke na putu prema Novoj Gajdobri. Čovek koji se bavi tim lokalitetom je magistar arheologije, viši kustos u Muzeju Vojvodine, Jovan Koledin:
– „Turski šanac“ je lokalitet na 10 km od Bačke Palanke prema Novoj Gajdobri, na potezu koji seljaci još zovu i „Obrva“.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
– On je otkriven 1965. godine i tadašnji arheolozi, moje kolege, su procenili da se radi o keltskom utvrđenju iz prve polovine I veka pre naše ere, iz doba Julija Cezara. Rimljani u to doba još nisu osvojili ove krajeve, tako da su Kelti živeli u slobodi. Zašto su oni podigli utvrđenje u ravnici, još nije razjašnjeno.
– Godine 1970. otvorena je jedna sonda (probno iskopavanje, rov) koja je presekla bedem na jednom mestu da se vidi njegov sastav i kako je napravljen. Tada je otkrivena i jedna poluukopana zemunica. Od tada se nije ništa tu radilo, a lokalitet je stavljen na listu spomenika kulture od velikog značaja.
– Ja sam 2012. godine bio kod profesora Miloša Jeftića u Beogradu koji istražuje taj period. Ekipa iz nemačkog Arheološkog instituta u Frankfurtu, koja vrši geofizička merenja metodom geomagnetizma, dolazila je kod nas, i vršila merenja na velikim lokalitetima po Srbiji.
– U vreme kada sam bio u poseti kod profesora Jeftića nije bilo pogodnih lokaliteta za ispitivanje, pa me je profesor pitao da li znam za neki na ravničarskom delu, pošto se oprema transportuje landroverom. Ja sam preporučio „Turski šanac“ što je prihvaćeno i oktobra 2012. godine, nemačka ekipa je došla i zadržala se nekoliko dana. Aparat za sondiranje je tolikih razmera, da odjednom može pregledati pojaseve širine od 4 metara. Već tada se videlo na aparatima, da je lokalitet dobro očuvan ispod zemlje, ali se odmah otkrilo da je veći od oblasti koju zaokružuje već otkriveni bedem.
Oko njega se protezao, kako sam predpostavljao, dvostruki rov.
– Na nagovor profesora Jeftića napisao sam projekat i konkurisao kod Ministarstva kulture i informisanja. Dobio sam malo sredstava, a Nemci nisu došli da nastavimo otkrivanje pomoću njihove savršenije aparature, tako da sam se ograničio na ovaj naš lokalitet. Uz pomoć geometra spajanjem plana Nemaca i naših podataka, iskopali smo sondu 10 x 4 metra, da bismo otkrili da li se radi o rovu. Malo smo otišli severnije sa sondom, i iako smo otkrili da se radi o rovu, nismo ga uspeli zahvatiti celom njegovom širinom. U ovom poslu su nam pomogli volonteri iz Društva za očuvanje baštine i kolekcionarstva „Panonija“ na čelu sa predsednikom Đorđom Jamušakovim i Vodoprivredno preduzeće „Dunav“, čiji je direktor Miroslav Stanić poslao jedan bager koji nam je pomogao kod iskopavanja.
– Unutar bedema otkrivena je gvozdena šljaka, koja sugeriše da je tu bio neka vrsta metalno-prerađivačkog centra, kovačnice (Kelti su bili poznati po kovanju oružja), a možda i kovnica novca jer su oni bili prvi na ovim prostorima sa svojim novcem.
– Na snimku koji su napravili Nemci, jasno se vidi da na toj površini, koja zahvata nešto više od jednog hektara, ima i građevinskih objekata, verovatno zemunica, a postoji i jedan veliki ulaz u utvrđenje, pretpostavljam, sa kapijom.
Posao na „Turskom šancu“ teče u četiri faze:
- Prva je otkrivanje i stavljanje pod zaštitu (verovali ili ne, iako je lokalitet na listi spomenika kulture od velikog značaja, u Katastru u Palanci to nije slučaj /tako je bilo 2013. godine, kada je intervju učinjen/) da ne bi oranjem lokalitet bio uništen;
- druga faza je sondiranje;
- treća faza potpuno otkrivanje iskopavanjem dok bi na kraju došla rekonstrukcija, podizanje nekoliko zemunica i stavljanje lokaliteta u službu turizma. Od ovog potonjeg i naša opština bi imala koristi, ali za sada, kad god tražimo sredstva za izvršenje pomenutih faza, dobijamo odgovor, da nema para, rekao je Jovan Koledin.
Pogledaj: Prve iskopine groba iz antičkog doba na teritoriji Bačke Palanke
