Да би се догађаји из општине Бачка Паланка сачували од заборава, у сарадњи са Недељним новинама, објављујемо неке од чланака које нас враћају у прошлост а за тему имају догађаје који су забележени у периоду који је давно иза нас. Овог пута су преузети текстови из Недељних новина – број 108 од 22. јануара 1967. године.
У „Багремари“: Лов за дипломате
Поред 30 чланова дипломатског кора и седамнаест супруга дипломата један дан у „Багремари“ провели су и државни секретар за иностарне послове Марко Никезић са супругом, помоћник државног секретара за иностране послове Мишо Павићевић, секретар за пољопривреду Јоже Инголич, потпредседник Извршеног већа Србије Тома Гранфил, председник покрајинског Извршног већа Илија Рајачић, председник Савеза ловачких организација Југославије Руди Петовар, члан покрајинског Комитета савеза комуниста Милован Новковић, генерал пуковник Отмар Креачић и други функционери и гости….
Гости су у наш град допутовали специјалним возом из Београда у вечерњим часовима 12. јануара и одсели у комфорним собама хотела „Турист“ и у собама ресторана „Багремара“, три километра удаљеном од града. После краћег задржавања у ресторану „Багремара“ 24 саоница са гостима кренуло је у багремову шуму у ловне рејоне.
Тачно у 9 часова командант лова инж. Фрања Башић ловачким рогом означио је почетак лова. Сунчан дан, без ветра, са температуром од минус 5 степени омогућио је гостима пријатан лов на теренима богатим фазанима, зечевима и осталом дивљачи…
Представљамо нова села у нашој комуни: ВИЗИЋ
Пре неколико дана у општинској Скупштини у Шиду извршена је званична примопредаја између наше општине и општине Шид која се односила на село Визић.
Тако је ово мало место забачено у Фрушкој гори и званично постало саставни део наше комуне. Одлуку о издвајању Визића из шидске и припајању нашој комуни донела је Скупштина Републике Србије на седници од 28. децембра прошле године после референдума којим се село изјаснило.
Визић има око 400 становника са 103 домаћинства. Визићки атар је велик 2.041 катастарских јутара од чега су 600 шуме, а 120 пашњаци.
Школа најстарија у Срему
Визићани се поносе својом школом која је изграђена још у прошлом веку. Међутим, када и које године – то још нико није утврдио.
– Прегледајући старе катастарске књиге пронашао сам да је већ 1864. године школа била унета у њих, каже нам учитељ Мирослав Павловић. – То значи да је изграђена много раније, али о томе не постоји никакав писани документ. Иначе, школовање деце представља велики проблем Визићана. Учитељ Павловић нам је рекао да свега 50 одсто ученика наставља школовање после четвртог разреда основне школе. Визићани су чак ослобођени законским путем обавезе за осмогодишње школовање.
– И то је због пута, кажу они. Она деца која се ипак одлуче да продуже школовање принуђена су да пешке путују у Ердевик. Међутим, то је могуће само када је лепо време. Иначе морају и да станују у другим местима. Учитељ Павловић је једини у селу и то за сва четири разреда. И још једно изненађење: четири разреда уче у једној учионици….
И ове године: Двадесетак нових станова
Прошле године кључеве станова у новоградњама добило је двадесетак чланова колектива Индустријског комбината. Приликом одређивања коме ће станови бити додељени водило се рачуна да то буду стручњаци неопходни фабрици, али исто тако и дугогодишњи радници који су живели у тешким стамбеним приликама.
Како смо дознали у управи Комбината, у току су разговори који ће, уколико буду повољно окончани, омогућити да Индустријски комбинат уз извесно учешће у изградњи обезбеди за своје раднике опет двадесетак или више станова. То ће бити нова шанса за оне најугроженије да дођу до стана.
На крају првог полугодишта: Гимназија најбоља
Од 439 ученика у Економској школи свега сто двадесет и седам је без слабе оцене. И ове године најлошије резултате у учењу постигли су други разреди. Од 123 ученика колико има у другим разредима проценат пролазности је свега 28, а од тога један одличан, петнаест врло добрих и дванаест добрих. Најбоље резултате постигли су четврти разреди где је 30 ученика без слабе оцене од укупно осамдесет и седам…
Највећи број слабих оцена као и обично има из математике, српскохрватског, економије и књиговодства… Од свих средњих школа најбоље резултате постигла је Гимназија. Треба напоменути да у ову школу у просеку долазе најбољи ученици па се и очекивао овакав успех. Од пет стотина педесет и једног ученика педесет и три процента има пролазне оцене…
– У целини задовољан сам постигнутим резултатом, рекао нам је Новак Томановић директор Гимназије – мада је успех могао бити још бољи. У просеку добијамо најбоље ученике па зато није никакво чудо што смо постигли најбоље резултате… И у Машинској техничкој школи проценат пролазних ученика исти је као у Економској, двадесет и девет. Најслабије резултате на крају првог полугодишта показали су први разреди, где је свега седамнаест посто ученика без слабих оцена…
Из матичарског звања
Добили сина: Јела и Ђурађ Кајтез и Босиљка и Никола Кнежевић.
Добили кћер: Стана и Максим Марковић, Софија и Јован Јовановић, Нада и Љубиша Цветковић, Слободанка и Новица Марковић и Стана и Милан Вујковић.
Умрли: Михајло Петровић, рођен 1988., Марија Кухајда, рођена Бобочек 1883. године, Стјепан Тот, рођен 1896., Ђура Мишков, рођен 1895. године, Иван Савицки, рођен 1895., Марија Цар, рођена Нађ 1892. године., Јока Кнежевић, рођена Родић 1881. године.
