У новембру 2021. Културни центар Бачка Паланка, у сарадњи са Друштвом наставника историје Бачке Паланке, издао је књигу Николауса Хепа „150 година Бачке Паланке“ која говори о историји немачког насељавања у три сестринске општине Паланке до савременог доба. Књига је написана 1930. године, а 90 година касније објављен је њен превод на српски језик. На порталу БАП ВЕСТИ представићемо делове ове књиге који описују значајан део историје Бачке Паланке.
О немачким школама у Паланци
Прва немачка школа основана је 1755. у Старој Паланци приликом првог насељавања Немаца и то у једној згради коморских власти. Први учитељ био је Јозеф Блондо (Josef Blondeau), Француз који је дошао из Алзаса. Добро је владао немачким језиком и био је добар учитељ.
Његова плата износила је 36 гулдена годишњих примања, 24 мерице жита, 12 хвати тврдог дрвета и 50 фунти соли као и стан. Он је након пет година напустио малену општину и био је примљен у Оџацима као учитељ.
Током више наредних година школску наставу су водили подофицири граничне регименте све до 1778. када је Штефан Нафолц примљен као учитељ и кантор.
У ово време настава у школи је трајала само пет месеци у години и то од Свих светих (1. новембар) до празника светог Јосифа (19. март). Нафолца је 1789. године као учитељ наследио Антон Гумбел (Anton Gumbel), рођен у Мајнцу. Нафолц и Гумбел су држали наставу у једној коморској кући која се већ налазила у Новој Паланци…
О наставним методама у ранијим временима
… У прво време насељавања главни предмет наставног плана у школи била је верска настава, а затим читање, писање и рачунање. За наставу писања још није било металних пера већ су ученицима наставници од великих гушчијих пера исецали писаћа пера. Ученик је морао донесе два гушчија пера за које је он добијао једно готово перо или су два исечена пера коштала једну крајцару.
Оловака још није било већ се користила креда којом се писало и рачунало на табли. У свеске се писало тинтом коју је учитељ сам производио и продавао ученицима. У јесен су ученици са учитељем одлазили у оближњу шуму и тамо су, да би припремили тинту, сакупљали калину која је, помешана и скувана са шишаркама, давала добру, лепу тинту…
… О забавиштима. Прво забавиште („овода“) овде је основано 1882. године. Оснивач је био Карло Мезеи (Karlo Mezey). За издржавање су родитељи деце плаћали месечни износ од 25 крајцара. Општина је 1894. године преузела ову установу и издржава је из сопствених средстава. Општина је 1910. изградила две лепе зграде за два забавишта у којима се још и данас одржава настава за мале „почетнике“.
