Сећање на Војина Пејчиновића Буцу

Улица у Бачкој Паланци носи име трагичног погинулог војника услед напада на КБЦ "Драгиша Мишовић" од стране НАТО-а.

1911

На данашњи дан, пре 23 године, 20. маја 1999. године, Алијанса је бомбардовала КБЦ “Драгиша Мишовић” у Београду. У том нападу погинуо је војник Војин Пејчиновић Буца из Бачке Паланке.


„Све се затресло, одједном. Земља, зидови, прозори, болнички кревети. Сасула су се стакла, помешала са циглама и све је полетело. Простор су испунили, јачи од експлозије, јауци очајних пацијената. Ужас и паника загосподарили су и породилиштем у коме је петнаестак беба уписивало прве дане живота“ писали су медији након овог тужног догађаја.

У првом реаговању после нaпада на КБЦ „Драгиша Мишовић“ НАТО је објавио да је реч о „Инциденту који ће бити истражен„. Касније је саопштио да је „бомбардовање болнице била техничка грешка“. И, на томе се стало. 

Двадесети мај, 1999. године, Спасовдан, а педесет осми дан НАТО напада на СРЈ

„У 446. налету бомбардера смртоносни пројектили усмерени су на Клиничко-болнички центар “Драгиша Мишовић”, на београдском Дедињу. Није било спаса за пацијенте на клиници за неурологију.

Више десетина пацијената је повређено. Један пројектил погодио је војни камион у коме су дежурали гардисти. Убијени су војници Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић. Најмлађи је имао 20, а најстарији 26 година“.

Војник Војин Пејчиновић био је у противпожарној јединици у камионима близу болнице „Др Драгиша Мишовић“

Бомба је ту пала 20. маја. Осим војника, погинула су и три пацијента. 

„Бол је остао и даље присутан, без обзира на ту временску дистанцу страдања мог сина Војина. Нажалост, ја сам и супругу изгубио. Она није могла да превазиђе бол проузрокован тим страдањем. Погинули су млади људи, који иза себе нису оставили никога, осим уцвељених родитеља. Нико иза себе није оставио потомство, што нама родитељима тешко пада. Наставићемо да их се сећамо и да се окупљамо на овај датум“, рекао је Бранислав Пејчиновић, отац страдалог војника.

Он је, заједно са још једном породицом, покренуо кривични поступак против тадашњег команданта Гардијске бригаде генерал мајора Миливоја Бојовића, кога је суд ослободио кривице.

„Настављам борбу. Мени ослобађајућа пресуда не значи ништа. Овако како је донета пресуда криви су војници који су спавали у камиону, а нису смели да се удаљавају да би брзом интервенцијом спасавали имовину“, истиче Пејчиновић.

Улица у Бачкој Паланци носи име Војина Пејчиновића Буце

– Војин Пејчиновић је рођен 1973. године у Бачкој Паланци, и погинуо је у 26 години живота. Завршио је електротехничку школу у Београду и био је студент Машинског факултета у Београду. Основну школу „Петар Драпшин“ завршио у Бачкој Паланци и дан данас велики број његових другара га се сећа са најлепшим успоменама. Приликом пада гранате на на клинички центар Војин је остао без обе ноге. Након шест дана Војин је подлегао повредама и 26. маја, на Спасовдан, на свој рођендан, преминуо је. – испричао је за портал БАП ВЕСТИ Светозар Бошков.

Био је на редовном служењу војног рока, које је требало да заврши у марту месецу, али му је због могућег рата служење војске продужено.

На иницијативу Лазе Анђелића, тадашњег члана Месне заједнице „Дунав“, 2002. године, назив улице Жике Поповића у којој је одрастао Војин промењен је у Улицу Војина Пејчиновића Буце.

Слава му!

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here