Da bi se događaji iz opštine Bačka Palanka sačuvali od zaborava, u saradnji sa Nedeljnim novinama, objavljujemo neke od članaka koje nas vraćaju u prošlost a za temu imaju događaje koji su zabeleženi u periodu koji je davno iza nas. Ovog puta su preuzeti tekstovi iz Nedeljnih novina – broj 56 od 23. janura 1966. godine.
Ni ohrabrenje, ni zabrinutost
Od ukupno 1.258 učenika, koliko pohađa tri srednje škole u Bačkoj Palanci, prelaznu ocenu na polugodištu dobilo je svega 476. U procentima to iznosi nešto preko 38 odsto. Situacija je još gora kada se zna da ima svega 48 odličnih učenika. Ovi rezultati pre daju razlog za zabrinutost, nego za ohrabrenje…
Od tri srednje škole najbolje rezultate na prvom polugodištu postigla je Gimnazija. Od ukupno 520 učenika prelaznu ocenu dobilo je 265, ili nešto preko 50 odsto, Zapaža se da u ovoj školi ima i, relativno, veliki broj odličnih učenika – 36 što nije odlika i ostalih škola. Međutim, zabrinjava broj od 164 učenika sa dve i više slabih ocena.
– Za polugodište ovo je, relativno, dobar uspeh –rekao nam je direktor Gimnazije Novak Tomanović.
– U odnosu na prošlu godinu bolji je za nekoliko procenata. Istina uspeh je mogao biti i bolji da učenici nisu pred kraj radili kampanjski. To je uslovilo da i profesori moraju da ocenjuju kampanjski. Ocenjivanje je proces, a ne stvar trenutka…
Obezbeđena sredstva za uličnu rasvetu
Između mnogih pitanja koja su pokrenuta na poslednjem zboru birača u Mladenovu u najoštrijoj formi postvljen je i zahtev da se jednom reši ulična rasveta. Rečeno je da su za ovu svrhu bila rezervisana sredstva iz samodoprinosa, ali je zbog poplave znatan deo bio otpisan. Zato je upućen predlog Opštinskoj skupštini da vrati otpisani deo samodoprinosa s tim da se ta sredstva utroše u javnu rasvetu.
Opštinska skupština je ocenila da je zahtev Mladenovčana opravdan i odlučila da se ovom selu nadoknadi oko 700.000 otpisanog samodoprinosa. Pare su dobijene i sada je na mesnoj zajednici da sprovede odluku birača.
Njenih šezdeset potomaka
Ako bi kojim slučajem svi potomci baba – Pere Vekić iz Bačke Palanke rešili istog dana da posete svoju babu i prababu, pojavio bi se jedan po malo čudan problem – ne samo kuća u SaveKovačevića ulici već ni dvorište ne bi bili dovoljno prostrani da ih prime. Jer ova osamdestpetogodišnja starica oko 60, živih direktnih potomaka – dece, unučadi i praunučadi.
Sitna živahna starica deluje mnogo mlađe nošto sama kaže da ima godina, a teški dani koje je preživela nisu ostavili vidnijeg traga na njenom licu.
-Da – kaže baba – Pera – tačno ih je toliko: trideset unučadi, i tridseset, manje jedno, praunučadi. Ima ih po celoj Jugoslaviji, sve se to poudalo i raselilo…
Baš nekako ovih dana napunilo se i dve decenije od kako je baba – Pera sa svojim sinovima i kćerima došla u Palanku, među prvim kolonistima iz okoline Drvara.
– Godine su brzo prolazile i malo – pomalo privikavalo se i na ravnicu i na Palanku. Ostalo je tamo daleko u Krajini selo Boboljusci i deo porodice Vekić na starom ognjištu. Ovde su unuci rasli i polazili uživot. Baba Pera se ni ne seća na koliko je svadbi svojih potomaka bila…
Sredom u 12 h
Popularnog čika Žarka koga znaju svi posetioci fudbalskih utakmica na terenu “Bačke“ sreli smo na snegom zavejanom pločniku. Zamolili smo ga da kaže nešto o snegu, svome poslu i sebi.
Sneg je sve zavejao pa i igralište. To znači da ste sada bez posla?
– Kakvi bez posla! Sada treba baš odgrtati sneg jer se ovi naši baš ozbiljno pripremaju.
A kada nema snega, kakav vam je onda posao?
– Skoro sve uradim – poravnam staze, obeležavam igralište, zalivam travu, pa je posle kosim, nameštam mreže, raznosim plakate, čuvam bicikle…
Pa stignete li sve to sami?
– Ne stignem. Naročito kada dođe jesen pa treba lišće čistiti ili zalivati travu – ima tu dva jutra zemlje a ja sam. Ostanem tako i noću da uradim. Kažu mi da radim samo od šest do dva, ali šta ću – posao vidim pa treba i da ga uradim!
Pa kažu li vam bar hvala za to?
– Kažu, a kažu i da će me nagraditi. Sad što se toga tiče videćemo.
A kolika vam je plata?
– Od „Bačke“ dobijam 18.000 mesečno a ponešto i od ovih drugih što igraju na ovom terenu, pa onda od čuvanja biciklova… Sakupi se oko 25.000 dinara. Može da se živi nekako.
Radite li ovaj posao samo za platu ili što volite fudbal?
– Pa dašta nego da volim fudbal. Pet godina evo i kako tu radim, nije to samo za pare…
Šta kao navijač „Bačke“ mislite, hoćeli na proleće biti bolje?
– Trebalo bi da krene na bolje, tako pričaju među sobom. Pitanje
kako će biti sa parama: sve mi se čini kad nema novca, odmah padne gol sa trideset metara…
Takmičenje za „zlatnu rukavicu“
Prošle nedelje u sali Omladinskog doma u Tovariševu održana je bokserska revija učenika osmogodišnješkole „Mileta Protić“ pod nazivom „zlatna rukavica“. Preko dve stotine Tovarišana imalo je prilku da vidi nekoliko borbi učenika koje su bile veoma uzbudljive. Na kraju,žiri je za najboljeg boksera revije proglasio učenika sedmog razredaDušana Vujanovića i predao mu diplomu. Tovariška „zlatna rukavica“ tako je po prvi put dobila
svoga vlasnika. Za uspeh ove revije najzaslužniji je nastavnik fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi Rajko Gajić.
Pogledaj: Mladenovljani hoće u Vojvođansku ligu
