U radnim organizacijama desetine direktora sa osnovnom školom

Vremeplov "Nedeljne novine" broj 87, od 28. avgusta 1966. godine

631
Foto: Izgradnja zgrade Opštine Bačka Palanka

Da bi se događaji iz opštine Bačka Palanka sačuvali od zaborava, u saradnji sa Nedeljnim novinama, objavljujemo neke od članaka koje nas vraćaju u prošlost a za temu imaju događaje koji su zabeleženi u periodu koji je davno iza nas. Ovog puta su preuzeti tekstovi iz Nedeljnih novina – broj 87 od 28. avgusta 1966. godine.


Minimalna stručna sprema za direktore

Ovih dana ponovo se su se pokrenule diskusije oko jednog davno već aktuelnog pitanja: da li treba zakonskim propisima utvrditi minimum stručnog znanja za mesto direktora. Odmah da kažemo da je i prilikom prve reizbornosti u radnim organizacijama svoje mesto zadržalo desetine direktora sa osnovnom školom, čak i sa manjim obrazovanjem od toga, a da se njihov ukupan broj u Vojvodini i Srbiji penje i na stotine dok nam na drugoj strani ljudi sa fakultetskom spremom odlaze na rad u inostranstvo.

Želeli smo da o ovom pitanju čujemo mišljenje Đure Jovića, predsednika Opštinskog sindikalnog veća.

– Upoznat sam sa tom diskusijom – rekao je Jović – i mogu odmah bez rezerve da kažem da sam čvrsto ubeđen u neophodnost da se odredi minimalna stručna sprema potrebna za mesto direktora. Da budem konkretan: ne bi smelo da bude direktora bez najmanje srednje stručne spreme.

Ima mišljenja da bi određivanje takvih uslova značilo kršenje samoupravljačkih prava kolektiva?

– Mislim da je to gledanje pomalo formalističko. Mnogi propisi regulišu kako i pod kojim uslovima može da posluje jedna radna organizacija, određen je i minimum higijensko – tehničke zaštite i još mnogi drugi minimumi i maksimumi. I nikom ne bi palo na pamet da to nazove kršenjem samoupravnih prava.

Rekordi na vidiku

Predviđanja poljoprivrednih stručnjaka da će ova godina biti rekordna po prinosima hmelja po svoj prilici će se u potpunosti ispuniti. Hmelj je ove godine dobro poneo, jer su i vremenski uslovi bili vrlo povoljni za razvoj i sazrevanje. Zato se u svim zadrugama bačkopalanačke Komune, koja je pored bačkopetrovačke među najvećim proizvođačima hmelja u Vojvodini, očekuju rekordni prinosi.

Na ekonomiji Poljoprivredne zadruge „Gajdobra“ u Gajdobri ova godina će biti rekordna kako po prinosima tako i po kvalitetu hmelja. Prošlogodišnja rekordna godina koja je donela rod od devetnaest metričkih centi po jutru biće znatno premašena… U berbi učestvuje preko devetsto radnika uglavnom sa strane.

Najveći broj je iz Kovačice, Kruševca, Vladičinog Hana i Doboja. I dok radnici sa strane sve više pristižu za berbu broj radnika iz sela znatno se smanjio, iako se ove godine berba više plaća. Za jednu mericu hmelja radnik je plaćen 200 starih dinara tako da iskusniji berači mogu dnevno da zarade više od tri hiljade dinara.

Despotovljani nisu u pravu!

U prošlom broju na ovom mestu pisali smo o snabdevanju grada povrćem. Palanačka pijaca, poznato je, među najskupljimje u Vojvodini. Neorganizovano istupanje dalo je povoda, privatnicima i piljarima da sami diktiraju cene. U stvari, takva situacija nije nova.

I baš zbog toga u opštinskoj Skupštini su početkom godine rešili da urade nešto što bi uticalo na bolje snabdevanje grada. Opštinska Skupština dogovorila se sa Zemljoradničkom zadrugom u Despotovu da ona vrši snabdevanje, a za uzvrat dobiće prodavnice na pijaci.

Međutim, od toga dogovora nije bilo ništa. U prošlom broju na ovom mestu naši čitaoci mogli su pročitati izjave Despotovljana da ih je opštinska Skupština obmanula. Naime, Despotovljani su zasejali određene površine pod povrćem koje sada propada jer zbog nedostatka prodavnica i magacinskog prostora ne mogu da ga iznesu na palanačku pijacu.

– Despotovljani nisu u pravu – rekao nam je predsednik opštinske Skupštine Svetozar Preradov.

– Mi smo bili spremni da ispunimo sve svoje obaveze iz dogovora, ali se Despotovljani i pored našeg insistiranja od tri meseca nisu pojavili da potpišu ugovor. Trebalo je da mi damo dotaciju Zadruzi za izgradnju prodavnica i magacinskog prostora, ali da oni svoje proizvode ne prodaju skuplje nego što su na novosadskoj pijaci.

Počeo otkup kudelje

U Industrijskom kombinatu u Bačkoj Palanci 23. avgusta počeo je otkup kudelje. Samo za prva dva otkupa preuzeto je od proizvođača oko 14 vagona kudelje. Zbog kiše došlo je do manjeg zastoja u otkupu, koji će se za dan dva, čim se vremenske prilike poboljšaju nastaviti.

Ova godina bila je neobično povoljna za razvoj kudeljne stabljike, a zasejane su i nešto veće površine nego ranijih godina, tako da u IK očekuju da će ove godine, otkupiti rekordnu količinu kudeljne stabljike. Dok je prošle godine koja se smatra jednom od najrodnijih godina otkupljeno 430 vagona kudeljne stabljike, ove godine se očekuje da će biti otkupljeno blizu 500 vagona.

Iz matičarskog zvanja

Dobili sina: Sanja i Slobodan Gojić, Janja i Mihovil Krajina, Bosiljka i Mile Rodić.

Dobili kćerku: Zuska i Jan Dovičin, Zlatica i Aleksandar Marković, Ljubica i Milan Subanović.

Venčani: Miroslav Stejić i Ilinka Mirosavljev, RajkoKljučik i Stajka Gajčević.

Umrli: Marko Karanović, rođen 1909. godine.

Završen šahovski šampionat

U velikom stilu napornu trku trijumfalno je završila Ljubljančanka Milka Ljiljak. Ona je sa 12,5 poena od 15 mogućih, bez ijednog poraza osvojila titulu prvakinje države i titulu majstoraženskog šaha. Drugo mesto Ružica Jovanović (Beograd) 10, a od trećeg šestog mesta sa 9,5 poena plasirale su se Marija Nađ (Kikinda), Gordana Jovanović (Beograd), Tanja Belamarić (Zagreb), Amalija Pihajlić (Beograd).

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here