Биљка месождерка или венерина мухоловка су предаторске биљке која хватају своје жртве уз помоћ лепљивих капљица на лишћу. Обично се код нас може пронаћи Dionaea muscipula.
Врста потиче из мочварних подручја где није било високе вегетације што им је омогућавало да буду изложене директној сунчевој светлости.
Лист је претворен у клешта за хватање, а на крајевима се налазе длачице са лепљивом росом која својим мирисом привлачи инсекте. Када инсект слети на лист, он се затвори, а жртву пробавља уз помоћ ензима из росе. Остаје затворен све док не свари храњиве материје и остане само хитински оклоп тела инсекта. Тек након тога се отвара и чека следећу жртву.
Захтеви за узгајање
Месождерке су хировите, захтевају бригу, оптималне услове и посебан тип супстрата. То су мочварне биљке и одговара им рахли, лагани супстрат који је слабо кисео. Оптимално земљиште је мешавина три дела тресета, два дела кварцног песка и једног дела перлита.
Посуду поставите на осунчано, светло и прозрачно место, али не сме да буде директно изложена сунцу јер на листовима настају опекотине. Не подноси сену.
Оптимална температура за њен раст је испод 18ºC. Током зиме температура треба да је између седам и 10ºC.
Осетљива је на претерано заливање, али и сушу, а не подноси ни пресув или превлажан ваздух. Због тога се често узгаја у стакленим посудама чије ћелије формирају сталну микроклиму у унутрашњости с влажношћу ваздуха изнад 60 одсто. Најбоље је заливати кишницом или дестилованом водом. Не воли ни када се залива по листовима.
Трик којем прибегавају успешни узгајивачи је да на дно стаклене посуде ставе маховину, а на њу подложак на који поставе саксију са биљком. Заливају маховину и додају воду у подложак. Тако обезбеде довољну влажност ваздуха и супстрата. Посуда не сме да буде превисока. Најбоље ће јој одговарати оне из које листови извирују. Стаклене не постављајте на место које је директно изложено сунцу. Најбоље ће расти кад сама лови инсекте. Током зиме не пада у зимски сан, али се њен раст успорава.
Пресађивање и размножавање
Термин за пресађивање је једном током једне или две године у пролећном периоду. После куповине их није потребно пресађивати, јер је најважније да се привикну на нову средину. Веома је честа појава да после пресађивања одбаци листове, али се брзо опорави.
Размножава се дељењем, лисним резницама и семеном. Најчешћи и најпоузданији начин је дељење биљке и то се примењује код врста које формирају нове биљчице из старог грма.
