Обичаји уочи Ивањдана спадају у најлепше у нашој народној традицији. Ивањдан се може назвати и Девојачким празником јер је читав низ ритуала поверен девојкама.
У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивањдана девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце.
Девојке су палиле с вечери живу ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале. Верује се да девојке ноћ уочи Ивањдана треба да оду на ливаде, упале ватру и беру цвеће и травке од којих ће уплести венац. Док то чине, треба да певају песме:
“Ја посејо лан, баш на Ивандан, карала ме, карала Иванова мајка“ или „Иванско цвеће, петровско, зеченим пољем цветало; Иван је цвеће набрао, мајци у крило метао, а мајка с крила на земљу“.
У рану зору су се разилазиле, а свака је носила угарак из ватре, а исплетен венац би стављала на врх капије. Све се то ради у шали па је девојачки смех и цика оџвањао у ноћи. Постоји и веровање да ове ноћи треба хватати свице и носити кући.
Веровали или не у ове ствари, треба да знате да се сматра да ноћ уочи Ивањдана има необично јаку моћ, нарочито исцелитељску, која са првим зрацима излазећег Сунца нестане.
