“Dinamikom kojom vakcine pristižu i kojom se vakciniše u Hrvatskoj, u kasnu jesen bih mogla dobiti prvu, početkom sledeće godine drugu dozu. Nije mi se grebalo i žicalo naokolo. Jer vakcinisanje je jedan od temelja javnoga zdravstva koje počiva na solidarnosti mlađih sa starijima, zdravih s bolesnima. Nažalost, kod nas tako nije ispalo. Od prvoga dana vakcinisanja. A i inače. No ajmo mi na priču kako se vakcinisati bez da okrenete i jedan jedini telefon ili vučete nekoga za rukav, piše za “Jutarnji list” Zinka Bardić iz Hrvatske koja se vakcinisala u Srbiji i opisala svoje iskustvo.
Bardić je navela da je njen partner pre mesec i po dobio od kolege iz Srbije link za prijavu za vakcinisanje na e-Upravi u Srbiji. Popunio ju je i nakon 45 dana dobio poziv za vakcinisanje na beogradskom Sajmu vakcinom „AstraZeneke“.
“Da, Srbija ima sistem prijavljivanja putem eUprave već neko vreme”, konstatuje Bardić.
Bardić nastavlja dalje:
“Biraš jesi li srpski ili strani državljanin, ako si strani, upisuješ broj pasoša. Biraš kvačicom koju vakcinu želiš. Pokliktala sam samo ona priznate u EU (AstraZeneku, Fajzer, Modernu), Rusa i Kineza sam preskočila. Biraš i opštinu u kojoj se želiš vakcinisati. Odabrala sam Sremsku Mitrovicu jer je najbliže od Bajakova (granice). I mislim si, ako i ja dođem tako za 45 dana na red – biće opet znatno pre nego dočekati red kod nas”, navodi ona.
Već sledećeg dana je dobila poziv da za dva dana dođe u Novi sad, lokacija Novosadski sajam. “Dan subota, vreme 13.50. Uz poziv, dobila sam formular (da, opet ćirilica) za popuniti (i pri dolasku imati isprintano, ide brže). Na njemu se nalazio i QR kod koji, skužiću kasnije, otvara sva vrata. Odmah sam rezervirala termin za testiranje na ‘Štamparu’”, piše Bardić.
Nakon što je pristigla, Bardić objašnjava dalje kako je izgledala vakcinacija u Srbiji.
Na glavnom ulazu me policajac pita: koja vakcina?”
“Nakon što sam rekla AstraZeneka usmerava me levo da se javim sestrama. Ulazim u ogromnu halu, poput onih na Zagrebačkom velesajmu. U prednjem je delu puna stolica, potom idu stolovi sa sestrama, a u donjem delu paravani za vakcinisanje. Sve je vrlo skromno, ali besprekorno uredno. Sestra me upućuje u kabinu broj 10, poslednju s leva. Ispred mene dvojica. Već vakcinisani sede sa strane na stolicama i čekaju 15 zadanih minuta da prođe. Većinom su ljudi došli zajedno, uglavnom iz BiH, svih dobi. Najmanje najstarijih”.
“Međutim, čuju se i drugi jezici. Kad dolazim na red prva lekarka uzima moj formular, sva srećna da je popunjen. Stavlja mi oksimetar (uređaj za merenje zasićenosti krvi kiseonikom), meri temperaturu, pita za alergije i stalnu terapiju. Pita i u koju ruku želim vakcinu. Objašnjava mi moguće nuspojave. Krajnje detaljno i brižno kao da to govori prvi put u životu. Predaje me kolegici koja ima pripremljenu špricu, moli da opustim ruku i to je bilo to”.
[rev_slider alias=“euro-af-salon-namestaja“][/rev_slider]
“Ubod komarca je tri puta nezgodniji. Nije mi dopustila da slikam vakcinisanje. Kaže, nemojte se ljutiti, ali nije dopušteno. Odlazim do treće kolegice koja proverava na kompjutoru kontakte na koje će me pozvati na revakcinaciju za 12 nedelja. Printa i dodaje mi papir s potvrdom o vakcinisanju i vrsti vakcine. Preostalo mi je još malo odsedeti, prošetati po novosadskom proleću i put kući. Kafići i restorani ionako ne rade. Radili su do pre desetak dana, ali zaraza usprkos masovnoj dostupnosti vakcina buja”
“I za kraj, odgovor na pitanje koje mi svi postavljaju: koliko sam platila vakcinisanje? Pa nisam platila, vakcina se ne plaća. Nigdje na svetu. Više sam ostavila u „Andriji Štamparu“ gde sam se testirala pre odlaska i opet ću za 12 nedelja nakon drugog vakcinisanja, ali nije mi krivo. Nadam se da će Hrvatska učiniti isto prema susedima kad (konačno) dobije svoje količine kojih će na koncu biti više od onih koji će se hteti vakcinisati”.
