Обећаваће да неће никад више, али верујте биће све горе и горе док не дођете до тога да останете без игде ичега са гомилом дугова. неизвесности, да што пре дође до резултата, а они су, по правилу поражавајући.
– Почео сам са „Jolly card“ покером, „Blackjack“ покером, рулетом…онда кладионице постају све доступније, играм и тикете, врло брзо упадам у машину, постајем стални гост кладионица и почињем са свим играма што постоје: спортско клађење, апарати, рулет. И то траје већ 25 година сигурно. Спортско клађење може бити забава, али обично се мера брзо изгуби и постаје коцка озбиљна. А тек у комбинацији са апаратима и рулетом – тада настаје пакао – каже за портал „Луфтика“, Ж.М. (52), који је прошао и пролази пакао због коцке.
Он је поделио своју причу у нади да ће некоме можда помоћи да не доживи све што је он доживео. Да овај текст буде опомена свима – коцка може да упропасти човека. Ж.М. је и даље зависник од коцке и ово је прича из угла патолошког коцкара, како сам за себе каже. Када се оженио и добио сина решио је да се озбиљно позабави својим животом и оде на одвикавање.
– На одвикавање сам ишао 2010. године. У Дневној болници за болести зависности у Београду сам провео четири месеца. Био сам чист око годину и по дана и онда по старом. Поклекао сам и вратио се када ми је породица на сваки финанансијски проблем почела приговарати и набијати кривицу. Мало по мало вратио сам се и упао у још веће проблеме. Супруга ме оставила, за шта је не кривим. Заправо не кривим никога, али као особа која је прошла и још пролази кроз то зло, саветујем да се не приговара и не тражи новац од некога ко се скида јер су велике шансе да проба опет коцком да надомести штету а ту је онда загарантован пут у пакао – истиче Ж.М..
Након развода, како каже, креће “пун гас” без контроле. Како каже крећу озбиљне игре све коцке, тикети, рулет, апарати. Наводи да је лагао, измишљао, манипулисао породицом као добар дан, без гриже савести. Све више је тонуо и задуживао се.
– Увек играм на све или ништа и кад изгубим све, махерски се сналазим врло брзо за новац. А онда крећу проблеми, треба да се врати. Дођеш до новца или зарадиш, док вратиш не остаје ништа или фали. Е, онда крећу позајмице, дугови, проблеми – каже Ж.М.
Не куне мајка сина што коцка него што се вади
– Онда иде она стара – сада ћу да се вадим. Коцком ћу сад направити, вратити и остаће за мене али загарантовано губиш све и имаш дупли, па троструки проблем и тако се дотиче дно и тоне скроз. Увлачим се у преозбиљне дугове и огромне проблеме. Наравно не одмах, иде то полако, па све јаче и јаче. Прво банка мали кредит, дозвољен минус, кредитна картица, онда се то рефинансира све. Онда озбиљан кредит са озбиљном ратом. Могао сам јер сам радио у доброј фирми – прича „патолошки коцкар“, како је себе назвао.
“Другари” зеленаши
Са ратама у банци касни. Из куће је како каже узимао сав новац, злато, све што вреди. Након тога су уследиле позајмице од кумова, тетки, пријатеља, рођака, колега и кад је све резерве потрошио, како то обично бива, дођу зеленаши.
– Задужујем се превише. А зеленаши милости немају. Сваки дан дижу рату. “Није ти 1500 више чекам те 3 дана, не јављаш се, сад је матори 1800″. Притисак и претње. Почињу ти падати разне глупости на памет. Сви траже, излаза нема и на крају продајем породични стан и одлазим у подстанаре. Трпео сам и трпим последице свуда због коцке. Изгубио сам добар посао, изгубио жену, породицу, доста добрих пријатеља, родбина ме гледа необично. Сестра и мајка све су удаљеније од мене. Дистанцирају се. Разумем их потпуно. Сви су дали, све од себе и опростили много пута – са уздахом прича и додаје:
– Син је јако везан за мене и воли ме. Срећа па има јако добру мајку и ништа му не недостаје. Ја се трудим колико могу и супер се забављамо. Дружимо се, волимо, глупирамо, али то није оправдање. Знам да ће једног дана бити „Еее, мој ћале…“ Мада деца не памте материјално већ забаву, а ту сам бар шампион. Кад имам покушавам надокнадити, али треба то увек, а не само када је тата у лови од коцке. Страшно је то – каже он и наводи да закон није прекршио никад, а падало му је на памет свашта. Сада би волео да оде из земље. Да промени средину и да се промени из корена.
Ипак је, каже, свестан да ће се тешко извући из канџи патолошког коцкања. Свестан је да од себе не може да побегне и да коцке има свуда и на сваком месту. Да промену мора да тражи у себи. На питање шта саветује родитељима који су приметили да њихова деца тону у зависност од коцкања, рекао је:
– Спречите на време. Сеците одмах чим приметите у породици да се неко коцка, иде у кладионицу и слично. Не наседајте на сузе, на „никад више“, „спаси ме још само овај пут“. Сви почињу са мало. Коцкари су врло интелигентни и знају како се манипулише и како се чупа. Увек им је у глави: „Имају моји, неће пустити да ме малтретирају, прете. Продаће, спасиће ме…“. Обећаваће да неће никад више, али верујте биће све горе и горе док не дођете до тога да останете без игде ичега са гомилом дугова. Многи изврше и самоубиство. Тешка је дијагноза, једнако тешка као и наркоманија нажалост – поручује Ж.М..
Нажалост, држава и друштво се према овом пороку најчешће односе као према личном проблему, иако су последице сличне онима које проузрокују алкохолизам или наркоманија. Осим што кладионица постоје на сваком ћошку, ову болест зависности још приступачнијом чини и могућност играња на некој од интернет платформи. То проблем чини само још већим. Законом о играма на срећу је дефинисано шта је коцка. Донети су и прописи који регулишу минималну удаљеност коцкарнице од основних и средњих школа, усвојене су и забране када је реч о малолетницима, али се даље од тога није ишло.
Све то не би требало да чуди, с обзиром на то да је свуда у свету коцка велики бизнис у којој многи виде огромну корист. Почев од зеленаша и власника коцкарница, разних организатора игара на срећу, па све до саме државе. Очигледно, реч је о пороку у коме сви добијају, а само један губи, па је и то, вероватно, разлог зашто се о тој болести толико ћути.
