Постоји изрека у нашем народу да Светог Николу слави пола Србије, а пола иде на славу. И то није без разлога. Наиме, Свети Никола је слава са најдужом традицијом у нашем народу и с обзиром на то, развили су се нарочити обичаји који прате овај празник.
Даривање деце
Будући да је Свети Никола познат и као заштитник деце, од давнина је постојао обичај да се на дан када се овај светац слави, дарују деца орасима, јабукама и слаткишима. Током ноћи, док деца спавају, Свети Никола би им оставио дарове у ципеле или покрај прозора. Деца би нарочито за тај дан очистила своје ципеле и ставила их близу кревета како би се ујутру прво њима обрадовала, пишу на сајту Опанак.
Сејање божићне пшенице
Међу православним обичајима издваја се и сејање божићне пшенице за коју се верује да симболише плодну годину која долази и да у дом доноси срећу, здравље и благостање. Сеје се на дан Свете Варваре 17. децембра или на Светог Николу 19. децембра. Како веровање каже, пшеница се сади да би наредна година била успешна и плодна, и то баш на овај дан да би таман до Божића бити бујна и зелена и тако красила празничну трпезу.
Лађари пуцају из топова
На овај празник, где год да се нађу, лађари спуштају сидра. Заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Припремају топове за паљбу одајући почаст своме заштитнику. На овај начин славу је обележавао и кнез Милош Обреновић.
Шарени колачи у облику птице
На југу Србије традиционално се на Светог Николу праве шарени колачи у облику птице. Заједно са погачом и вином односе се у цркву на освештење молитвом и вином. Након тога, служе се гостима, а пре свих деци.
Праштање дугова
У Византији је на Светог Николу био обичај да се на тај дан амнестирају затвореници. У народу постоји веровање да ће ономе ко данас опрости дуг следећа година бити богата и плодна. Постоји и веровање да на Светог Николу не треба никога подсећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.
