Од чега се све у Србији прави ракија

Kо ће, ако не креативни Срби?

546
Foto: Pixabay

Некада су се од купуса и шаргарепе правиле углавном салате или домаћа јела, а данас се од овог поврћа прави и ракија.


Иако је наша земља трећа у свету по производњи шљиве, са више од пола милиона тона овог воћа годишње, шљивовица већ дуго није једина ракија која се производи, пише Еуронеwс Србија. Ово пиће традиционално се прави и од кајсије, крушке и дуње, а у казанима се пеку и брескве, малине, али и мед, ораси, шаргарепа, купус, па чак и парадајз и паприка.

Пензионер Живојин Јеленковић из Лапова у казану који у шали зове „весела машина“, пече све што може да ферментише. До сада је направио ракије од 17 врста сировина. Ове сезоне, каже, планира да у казану први пут испече и паприку.

– Имам два и по хектара воћњака и правим ракију за своју душу, али и за продају. Људи највише купују шљивовицу, али ове необичне врсте воле да пробају. Нарочито је свима занимљива ракија од купуса. Од сто килограма поврћа добијем око пет до шест литара алкохола. Купус има у себи 2,5 одсто шећера, а ја га изрендам као за рибанац, одстоји десетак дана и после може да се испече. Има арому купуса, али много је блажа од осталих, воћних ракија. Волим да експериментишем, мада се понекад дешава и да погрешим – каже Јеленковић за Еуронеwс Србија.

Професор Нинослав Никићевић је стручњак за ракију, а до сада је више од 850 људи на обукама на Пољопривредном факултету у Земуну научио како да праве ово пиће.

Он истиче да се алкохолни дестилат може добити од било које сировине која у свом саставу садржи одређен проценат шећера.

– Међутим, најважније питање јесте да ли је алкохолни дестилат од неуобичајених, екстравагантних, ретких и чудних сировина пријемчив и допадљив људским чулима. У већини случајева мој одговор је не. Квалитет воћних ракија произведених у Србији могао би се оценити факултетском оценом 7,5. Значи могло би и боље. Моје дугогодишње искуство говори да 40-45 одсто прозвођача у Србији производе квалитетне и висококвалитетне, врхунске воћне ракије које се могу наћи на било ком светском тржишту, и које су у већини случајева квалитеније од иностраних. Оне су алкохолни понос Србије, са напоменом да се амбалажа српских воћних ракија, мора подићи на много виши ниво квалитета. Извози се углавном у земље бивше Југославије, а од правог иностранства Аустрију, Швајцарску, Немачку, Румунију, УСА, Канаду и Аустралију – каже Никићевић.

На простору Србије справљају се алкохолни дестилати углавном од воћних сировина, шљиве, трешње, вишње, кајсије, док су ређе брескве, јабука, крушка, дуња, малина, купина. Две дестилерије у Србији почеле су недавно да производе и ракије од шаргарепе.

– Заступљене су и грожђане ракије, лозовача, нешто ређе вињак и комовица. Последњих година постоји интересовање за производњу специјалних ракија, нарочито траварица, жестоких јаких алкохолих пића, где предњачи џин, а од ликера доста су заступљени из групације горких, на челу са пелинковцем. Од слатких ликера најзаступљенији су шери бренди и ораховача – објашњава професор Никићевић.

Према подацима Министарства пољопривреде, а на основу достављених годишњих извештаја регистрованих произвођача, у 2019. години је произведено 33,7 милиона литара ракије, што је повећање производње од 23 одсто у односу на претходну годину. Поред регистрованих произвођача, предузетника и предузећа, велики је број индивидуалних произвођача који праве ракију за сопствене потребе као вишевековну традицију.


Pročitaj: Hoće li početi vakcinacija dece od 12 do 16 godina u Srbiji – kakav je stav struke

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here