Od čega se sve u Srbiji pravi rakija

Među ukusima i šargarepa, kupus, paradajz i paprika

136
Foto: Pixabay

Nekada su se od kupusa i šargarepe pravile uglavnom salate ili domaća jela, a danas se od ovog povrća pravi i rakija.


Iako je naša zemlja treća u svetu po proizvodnji šljive, sa više od pola miliona tona ovog voća godišnje, šljivovica već dugo nije jedina rakija koja se proizvodi, piše Euronews Srbija. Ovo piće tradicionalno se pravi i od kajsije, kruške i dunje, a u kazanima se peku i breskve, maline, ali i med, orasi, šargarepa, kupus, pa čak i paradajz i paprika.

Penzioner Živojin Jelenković iz Lapova u kazanu koji u šali zove „vesela mašina“, peče sve što može da fermentiše. Do sada je napravio rakije od 17 vrsta sirovina. Ove sezone, kaže, planira da u kazanu prvi put ispeče i papriku.

– Imam dva i po hektara voćnjaka i pravim rakiju za svoju dušu, ali i za prodaju. Ljudi najviše kupuju šljivovicu, ali ove neobične vrste vole da probaju. Naročito je svima zanimljiva rakija od kupusa. Od sto kilograma povrća dobijem oko pet do šest litara alkohola. Kupus ima u sebi 2,5 odsto šećera, a ja ga izrendam kao za ribanac, odstoji desetak dana i posle može da se ispeče. Ima aromu kupusa, ali mnogo je blaža od ostalih, voćnih rakija. Volim da eksperimentišem, mada se ponekad dešava i da pogrešim – kaže Jelenković za Euronews Srbija.

Profesor Ninoslav Nikićević je stručnjak za rakiju, a do sada je više od 850 ljudi na obukama na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu naučio kako da prave ovo piće.

On ističe da se alkoholni destilat može dobiti od bilo koje sirovine koja u svom sastavu sadrži određen procenat šećera.

– Međutim, najvažnije pitanje jeste da li je alkoholni destilat od neuobičajenih, ekstravagantnih, retkih i čudnih sirovina prijemčiv i dopadljiv ljudskim čulima. U većini slučajeva moj odgovor je ne. Kvalitet voćnih rakija proizvedenih u Srbiji mogao bi se oceniti fakultetskom ocenom 7,5. Znači moglo bi i bolje. Moje dugogodišnje iskustvo govori da 40-45 odsto prozvođača u Srbiji proizvode kvalitetne i visokokvalitetne, vrhunske voćne rakije koje se mogu naći na bilo kom svetskom tržištu, i koje su u većini slučajeva kvalitenije od inostranih. One su alkoholni ponos Srbije, sa napomenom da se ambalaža srpskih voćnih rakija, mora podići na mnogo viši nivo kvaliteta. Izvozi se uglavnom u zemlje bivše Jugoslavije, a od pravog inostranstva Austriju, Švajcarsku, Nemačku, Rumuniju, USA, Kanadu i Australiju – kaže Nikićević.

Na prostoru Srbije spravljaju se alkoholni destilati uglavnom od voćnih sirovina, šljive, trešnje, višnje, kajsije, dok su ređe breskve, jabuka, kruška, dunja, malina, kupina. Dve destilerije u Srbiji počele su nedavno da proizvode i rakije od šargarepe.

– Zastupljene su i grožđane rakije, lozovača, nešto ređe vinjak i komovica. Poslednjih godina postoji interesovanje za proizvodnju specijalnih rakija, naročito travarica, žestokih jakih alkoholih pića, gde prednjači džin, a od likera dosta su zastupljeni iz grupacije gorkih, na čelu sa pelinkovcem. Od slatkih likera najzastupljeniji su šeri brendi i orahovača – objašnjava profesor Nikićević.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, a na osnovu dostavljenih godišnjih izveštaja registrovanih proizvođača, u 2019. godini je proizvedeno 33,7 miliona litara rakije, što je povećanje proizvodnje od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pored registrovanih proizvođača, preduzetnika i preduzeća, veliki je broj individualnih proizvođača koji prave rakiju za sopstvene potrebe kao viševekovnu tradiciju.


Pročitaj: Hoće li početi vakcinacija dece od 12 do 16 godina u Srbiji – kakav je stav struke

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here