Радослав Ивановић је из Шашинаца код Сремске Митровице отишао у Бањалуку на славу. Не би то било „ништа посебно“ да нема 90 година, и да није возио бицикл 270 километара – пуна два дана.
Сремска Митровица, Бијељина, Брчко, Прњавор, Бањалука… Јесте далеко, али кад ноге слушају и у десетој деценији, а педале су деценијама присан друг, није тешко, пише РТС. Пут до Бањалуке испланирао је до детаља. Радослав Ивановић до пријатеља којег није видио годинама, потегнуо је 270 километара.
– То сам лани одредио, да на данашњи дан дођем у Бањалуку. Каже баба моја – Па не знаш хоћеш ли бити жив? Рекох, како нећу, па ја нећу да умрем – прича Радослав. Први задатак, када здраво стигне на одредиште, јесте да се јави породици да је све прошло без проблема. А прва пауза на путу за Бањалуку донела је и једну анегдоту.
– Спавао сам у Брчком, полицајац ми је платио преноћиште. Прво ме је искритиковао дебело, како ја смем да идем у деведесетој години без пратње. Па шта ће мени пратња? – каже Радослав. У Бањалуци ће, каже, провести неколико дана, па онда назад у Шашинце.
Овај пут, бицикл ће бити пртљаг, а Радослав ће одмарати ноге као сапутник у унуковом аутомобилу.
