Pojmovi kao što su socijalna (fizička) distanca, izolacija, samoizolacija, karantin, čine kosture naših rečenica poslednjih dana. Sve se vrti oko toga. Bilo da kreneš na ulicu, u prodavnicu, ako poznaješ nekoga ko se susreo s nekim zaraženim, ili je došao iz inostranstva, piše „Agroklub“.
Juče sam na fejsbuku objavila fotografiju svog deteta nakon što su se ona i moj muž prošetali oko ribnjaka u blizini zgrade. Vratili su se tolikom brzinom da sam jedva stigla usisati kuhinju i hodnik. Kao – ‘zima je’.
„Zašto ste napolju?“, bilo je jedno od pitanja u komentarima ispod fotografije. Imala sam potrebu da se pravdam, ali, čemu? Niko od nas nije bolestan i niko nije toliko neodgovoran da bi se napolju s nekim susretao, družio, igrao i slično. I lekari preporučuju izlazak na vazduh, na sunce, ali uz mnogo, mnogo opreza i naravno, u ovom slučaju, uz socijalnu distancu.
Pročitaj više:
- Dom zdravlja Novi Sad počinje testiranje na korona virus
- Traže se HITNE mere Vlade za podršku preduzetnicima!
- Ministarstvo pravde: Suđenja preko video linka za lica koja su prekršila mere samoizolacije
Upravo ovi pojmovi: socijalna (fizička) distanca, izolacija, samoizolacija, karantin… ono je što čini kosture naših rečenica poslednjih dana. Sve se vrti oko toga. Bilo da kreneš na ulicu, u prodavnicu, ako poznaješ nekoga ko se susreo s nekim zaraženim, ili je došao iz inostranstva.
Fizička distanca
Prošlu subotu muž je išao u prodavnicu, kćerka i ja kod bake i dede. Baka je ispekla „Granićev“, omiljeni kolač moje kćeri. Usput smo joj nabrali narcise. Deda nas je pitao hoćemo ući. Nismo ušli. Meni je dao kolače, a moja Maša baki narcise. Oni su stajali na stepenicama, nas dve dva i više metra dalje od njih. Baka i ja smo bile na ivici plača. Znala sam koliko je žele zagrliti, koliko bih ja volela da uđem, popijem kafu, popričam. Deda nam je u rizičnoj grupi i želimo da nam poživi još dugo, dugo godina.
Dakle, socijalna distanca koju stručnjaci u ovom slučaju radije zovu fizičkom jer se zaista radi o fizičkoj udaljenosti (inače, socijalna distanca se odnosi na uzdržanost, distanciranost od neke društvene grupe), iznosi najmanje dva metra. Dakle, kada nekoga sretnete na ulici, u prodavnici… između vas mora ostati slobodnog prostora najmanje dva metra i odnosi se na sve zdrave ljude.
[wonderplugin_slider id=181]
Čemu ovo ako smo zdravi, pitate se. Podaci u vezi sa istraživanjem zaraženih virusom COVID-19 pokazuju da su oboleli najviše zarazni tokom prvih dana bolesti, kada još nemaju očigledne simptome ili su oni blagi. Takođe, čini se da deca manje oboljevaju od ove infekcije, ali itekako mogu bolest preneti starijima. Zbog toga su škole i zatvorene, igrališta ograđena, a bake i dede bez zagrljaja.
A bolest, ona se prenosi kapljičnim putem. Dva metra između dva čoveka koji razgovaraju sprečiće da kapljice koje stvaramo pričajući dođu sagovorniku u usta, nos, oči…
Izolacija, samoizolacija, kućni karantin
Pre desetak dana, kada je ljudima već rečeno da se klone druženja, kupovina, provođenja vremena na zajedničkim prostorima, a oni ih nisu slušali… dok u mom gradu nije potvrđen ni jedan oboleli, moja kći i ja smo otišle u baštu. Fotka iz bašte postavljena je na FB s heštagom #samoizolacija.
Svakako smo se rasipali s tim pojmovima još pre desetak dana, a danas treba da ih biramo pažljivo kako ne bismo zbunjivali i zabrinjavali ljude oko sebe.
Dakle, nas dve smo se psihički samoizolovale u prirodu, na zemlju dok samoizolacija znači nešto potpuno drugo.
Idemo redom.
Izolacija
Ovo je termin koji se koristi za bolesne osobe kako bi se sprečilo širenje zarazne bolesti. Smešta se i boravi u posebnoj sobi/prostoriji. Ovo je mera izdvajanja osobe od drugih ljudi koja se primenjuje prilikom lečenja osoba koje su bolesne i imaju simptome bolesti, u ovom slučaju su to simptomi akutne respiratorne infekcije (barem jedan od sledećih simptoma: povišena telesna temperatura, kašalj, plitko disanje odnosno poteškoće s disanjem) uz ispunjene epidemiološke kriterijume (boravak u zemljama koje su zahvaćene epidemijom ili bliski kontakt s osobom koja je verovatan ili potvrđen slučaj bolesti).
Osobe za koje zdravstveni radnik postavi sumnju na infekciju virusom Covid-19 hospitalizuju se uz primenu mera izolacije, dijagnostike i lečenja.
Samoizolacija
Samoizolacija ili kućni karantin odnosi se na zdrave osobe bez simptoma bolesti, ali, pazi sad ovo – koje su bile u bliskom kontaktu s obolelim osobama ili su unazad 14 dana boravile u područjima/zemljama s lokalnom ili raširenom transmisijom (prenosom) virusnom bolesti Covid-19 u trajanju od 14 dana od napuštanja zahvaćenog područja ili kontakta s obolelom osobom.
Dakle, to su najčešće oni koji su poslednjih dana došli, na primer, iz Nemačke ili koje druge zemlje gde su radili ili bili na odmoru i slično.
Osnovno pravilo u ovom slučaju je ostati kod kuće, u kućnom karantinu i izbegavati bilo kakav fizički bliski kontakt s drugim ljudima. Tu je posebno važno držati fizičku udaljenost od dva metra.
Vreme trajanja zdravstvenog nadzora odnosno samoizolacije je 14 dana, zato što inkubacija COVID-19 bolesti (od zaraze do pojave simptoma) može trajati od dva do 14 dana, a osoba može biti zarazna čak i pre početka bolesti.
Osim ove vrste samoizolacije, u nju se šalju i osobe koje su imale bliski kontakt s laboratorijski potvrđenim slučajem COVID-19 bolesti, na što će ih uputiti epidemiolog. Dakle, ako ste se susreli s nekim ko vam je naknadno javio da je zaražen, odmah se javite epidemiologu.
Čeka li nas opšti karantin?
Meni je lično ovo jedna od najgorih reči poslednjih dana – karantin. Bože me oprosti, ljudi mi još ne fale, dosta mi ovo dvoje kod kuće, niti ispijanje kafa po kafićima, trgovine još manje. Ali brate mili, ako ne budem mogla otići u baštu koja se nalazi u gradskim baštama, dakle javnom prostoru, trista metara iza naše zgrade, e, onda ne znam šta ću.
Zašto je toliko strašna?
Vikipedija kaže kako je karantin međunarodni sistem protivepidemijskih mera koje se sprovode na određeno vreme i u određenom mestu na ljudima, životinjama, biljkama, predmetima, hrani i transportnim sredstvima za koje se sumnja da dolaze iz zaraženih krajeva ili su već zaraženi nekim uzročnicima bolesti visoke virulentnosti i brzog širenja. U karantin se sprovodi odvajanje (stroga izolacija), nadzor, dezinfekcija ili dezinsekcija i lečenje.
Usput budi rečeno, znate li da je Dubrovnik bio prvi grad u svetu koji je 1377. godine uveo karantin bez prekida trgovine. Niko ko je dolazio iz zaraženih područja nije smeo ući u grad, a da ne provede 30 dana na ostvru Mrkanu ili u Cavtatu. Posle je izolacija produžena na 40 dana, pa je tek tada uveden naziv „karantin“.
Budimo odgovorni pa do karantina neće doći
A uvede li se karantin, to znači – nema majci mrdanja – ni u kratku šetnju, ni u baštu ni na njivu. A zavisi od nas samih, koliko ćemo biti odgovorni. Do toga, iskreno se nadam, neće morati da dođe.
Ono što je na nama svima, je da se pridržavamo uputstava stručnjaka, da držimo fizičku udaljenost od dva metra na ulici, prodavnici i drugim mestima na kojima smo primorani biti zbog posla ili drugih obaveza; da se suzdržavamo od druženja, bliskih kontakata, kupovine nepotrebnih stvari, boravka na otvorenom među većom grupom ljudi; da držimo do higijene što znači da čim uđemo spolja – peremo ruke i dezinfikujemo kvake.
Pratite savete stručnjaka, informišite se na službenim stranicama Gradskog zavoda za javno zdravlje, Ministarstva zdravlja, Vlade Srbije. Takođe, na raspolaganju vam je i stranica covid19.rs. Budite odgovorni, ne širite paniku i čuvajte se.
Proći će. Sve je do sada prošlo.
