У подножју Фрушке Горе расте мноштво самониклог биља, а Весна Хинић зна то да искористи, пише Агроклуб.
Последњих година евидентан је повратак природи која савременом човеку нуди највредније дарове. Пролеће је доба када природа на све стране нуди обиље тако да кад мало боље погледамо око себе можемо закључити да имамо све што нам је потребно, самоникло, лековито биље, воће, поврће, шумске плодове.
Да је природа благонаклона према људском роду, може се закључити и по томе што сваког пролећа изнова око нас замиришу милиони различитих цветова. Између осталог, ту је багрем, маслачак, зова, затим нана, камилица, коприва и још безброј биљака које расту око нас, здраве, а у крајњем случају „бесплатне“.
Гњечење рукама и пастеризација
Биљака је безброј као имогућности на који начин да се искористе и обогате исхрану. О томе нам је причала Весна Хинић, млада жена из Руме која је одавно схватила да биљке које расту око нас нису ту случајно, да су здраве, мирисне, укусне и бесплатне, те од њих прави домаће сокове и џемове.
Како нам је рекла дуд је помало заборављен, нико не обраћа пажњу на његове дивне, зреле плодове, јединственог је укуса. А старије генерације ће потврдити да је дрво дуда од давнина огромном крошњом правило добру хладовину на салашима и по сокацима, деца су га обожавала, јела, прљала руке и мајице али нису знали за друго воће из далеких земаља.
„Деца сад не знају колико је укусан плод дуда и какве су му хранљиве вредности. Једноставно пада са гране и нико га неће. Ја га волим и једем и дошла сам на идеју да то благо природе искористим на најбољи могући начин, да направим сок односно сируп“, прича Хинић објашњавајући да се плод не бере него тресе и тако на земљу падају само зрели, слатки плодови.
Купи их, пере, а кад се добро оцеде од воде рукама их дуго гњечи. Додаје воду и лимун и остави да одстоји. Након тога масу процеди тако да остане мало пулпе, да се осете ситни комадићи, додаје шећер и повремено меша. Након сипања у флаше сок пастеризује тако што флаше поређа у велики лонацу, сипа воду која се лагано загрева и не сме да прокључа.
„Од овог воћа може да се прави и џем, једноставно се кува са мало шећера, али се претходно морају мале петељке уклонити и за то треба доста времена, али је то посао који се ради једном годишње и вредан је труда. Након тога моја шестогодишња ћерка која ми помаже и ја данима имамо љубичасте руке али имамо диван џем“, каже саговорница Агроклуба и додаје да радо припрема и сируп од листова смокве, нешто сасвим необично, ароматично и укусно.
Док кува младе листове смокве кућа мирише на море, што су потврдили сви који су попили часу овог јединственог напитка.
Тегле са латицама мајских ружа
Некада су у ово доба године крај прозора стајале велике тегле са латицама мајских ружа. Припремао се сируп и слатко што је и у породици саговорнице била традиција. То је припремала њена бака и мама, а слатко је било је намењено само за посебне госте. Весна и данас памти тај укус те и га и она припрема.
„Сируп се припрема тако што се латице прелију водом и кратко се кувају, дода се лимун те се добије дивна ружичаста боја, након 24 сата се процеди додаје се шећер, повремено меша и кратко пастеризује.“
Весна каже да сируп као и слатко имају дозу носталгије, ретко ко га прави тако да немамо често прилику да га пробамо. За слатко је потребно доста латица како би се након кувања виделе у тегли и осетиле у устима током јела.
Нешто ново и необично
Пошто ради као куварица у једном ресторану, сваки слободан тренутак користи да на обронцима Фрушке Горе бере багрем коприву, маслачак, зову, нану и сваки пут је одушевљена мирисима, свежином и лепотом овог биља па тако настају мирисни, ароматични сокови.
Током зиме не седи скрштених руку већ прави сирупе углавном од јужног воћа, микс лимун, ђумбир, наранжа, као и занимљиву комбинацију ананаса, целера, лимуна. Све припрема за своје потребе, а вишак прода и тако допуни кућни буџет али каже да уколико би имала више времена овај посао би био далеко исплативији јер људи воле нешто ново, и необично, а све што јој треба ту је око ње, као што је и бели дуд који ових дана дозрева, а кога нико други неће ни да погледа.
