Beočinska fabrika cementa Lafarž prodala je parcelu na kojoj se nalazi jedno od najlepših fruškogorskih jezera, Bešenovačko jezero, poznatije kao jezero Beli kamen.
Kako su potvrdili iz kompanije Lafarž, površinski kop krečnjaka „Beli kamen“ kod Bešenova, fabrika cementa u Beočinu ne koristi od 1996, kada je proizvodnja na ovom kopu obustavljena.
– Kako zemljište na kom se nalazi i jezero faktički nismo koristili godinama unazad, pa smo kao vlasnici zemljišta, doneli odluku da ga prodamo.
Kompanija Lafarž je inače preuzela Beočinsku fabriku cementa 2002. godine, nakon obustavljanja proizvodnje na ovom kopu, a kako se ova kompanija bavi proizvodnjom cementa, krečnjački kop, koji je u međuvremenu postao veštačko jezero, nije više bio potreban ovoj kompaniji. Prema njihovim rečima „saglasno ugovoru kojim su preneli pravo svojine na kupca, Lafarž je u obavezi da završi tehničku i biološku rekultivaciju ovog kopa, u skladu sa projektom rehabilitacije. Ovaj posao je u toku i odvijaće se u narednih 10 godina, u kom periodu kop neće promeniti namenu“, piše u odgovoru koji smo dobili.
Prema saznanjima do kojih se došlo, parcela na kojoj se nalazi Bešenovačko jezero prodata je izvesnom Draganu S. iz Beograda.
Prema važećim zakonima, voda kao resurs ne može biti privatno vlasništvo, već to može biti samo parcela na kojoj se voda nalazi. Međutim, prema rečima pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Slobodana Puzovića, situacije kao što je ova, gde su jezera nastala akumulacijom vode, nejasne su i podložne manipulaciji.
– Jeste situacija malo nejasna, jer ljudi kupuju parcele gde već postoje akumulaciona jezera ili se tu kasnije napravi jezero veštačkim putem. Činjenica jeste da sama voda ne može biti privatizovana ali samo zemljište može, pa samim tim taj privatnik može i da ogradi svoju parcelu i drugima zabrani pristup jezeru koje nije njegovo vlasništvo – objasnio je on i potvrdio da sličnih primera ima svugde po Srbiji pa i na Fruškoj gori.
Na Fruškoj gori se inače nalazi 16 veštačkih jezera, a nekoliko njih već je doživelo sudbinu Bešenovačkog, pa je tako na primer Pavlovačko jezero kod Rume kupio biznismen Miodrag Kostić, dok jezero Moharač kod Erdevika ima čak dva privatna vlasnika, koji vodu jezera dele na pola. Ovo su samo neki od primera.
Informacija da je još jedno fruškogorsko jezero prodato privatnom vlasniku naišlo je za burne reakcije i nevladinog sektora, pa je tako Nikola Arežina, predsednik Udruženja „Fruškać“ rekao kako država bez ikakve kontrole dozvoljava prodaju prirodnih bogatstava.
– Iznenađeni smo odlukom Lafarža da bez obaveštenja građanima ili državi, nekome proda ovo jezero, budući da je ono već prepoznato kao biser Fruške gore i stoga se ne tiče samo te kompanije i novog vlasnika, nego svih nas. Zanima nas kao udruženje građana, a verujem i čitavu javnost, zbog čega nestaju biseri Fruške gore, kakvi su planovi za njihovu dalju ekploataciju i kako u ovakvom okruženju razvijati fruškogorski turizam – pita se on.
