Биста Карла Мезеија у темељима трибине стадиона Бачке?!

„Мезеи – ера“

Биста Карла Мезеија (1839-1899) у дворишту „Касине“

Године 1871. је у град премештен Срески суд, а председник суда постаје Паланчанин Карло Мезеи (1839-1899). Он ће у наредних 25 година бити кључна личност у развоју града, и овај период ће остати упамћен као „Мезеи-ера“. На његову иницијативу основано је удружење „Касино“, које ће све до 1944. године бити главни чинилац у културном животу града. Године 1874. са Карлом Бауером оснива Добровољно ватрогасно друштво, које своју храброст исказује за време великих поплава у Старој Паланци 1876. и 1879. године. Карло Мезеи је са групом Паланчана скупљао новац за слање младог сликара Франца Ајзенхута на школовање у Пешту. Ајзенхут ће постати највећи подунавско-швапски сликар и једна од најзнаменитијих личности из Бачке Паланке.

Године 1880. у Новој Паланци је подигнут први парни млин од стране компаније „Акерман и ортаци“ из Гајдобре. Млин ће после откупити породица Червењи, а после рата ће постати власништво „Житопродукта“. Годину дана касније, на месту где је стајала зграда Провизората, пробијена је Уска улица. Браћа Михелс ће 1884. године у Старој Паланци отворити кудељару и мочилану под називом „Јута и конопља а.д. “, која ће већ у њихово време постати једно од најјачих и најуспешнијих индустријских постројења у граду (после национализације, мења име у „Синтелон“, а после приватизације то постаје „Tarkett“).

Карло Мезеи се седамдесетих и осамдесетих година XIX века постарао да Паланка добије уличну расвету и парну скелу, а потом и основао иницијативни одбор за оснивање Грађанске школе у Бачкој Паланци, која је почела са радом 16. септембра 1886. године. 1890. године почеле су да излазе прве паланачке новине, „Palankaer Wochenblatt“, које су биле на немачком језику и писале углавном о локалним дешавањима.

Године 1892. Словаци из Бачке Паланке подигли су евангеличку цркву у данашњој улици Иве Лоле Рибара. Поново на иницијативу Карла Мезеија, почела је изградња пруге на линији Паланка-Фекетић, која је пуштена у рад 1896. и која је дала велики подстицај привредном развоју града.

Након његове смрти 1897. године, у парку у дворишту „Касине“ му је подигнут споменик који је порушен и данас наводно почива испод трибина стадиона Бачке.

Тада је отворен и парк у Новој Паланци у којем се налазио споменик првог мађарског краља, светог Иштвана, срушен након 1918. године. У Паланци су се у ово време појавили и први хотели: „Касино“ (по истоименом удружењу које је у њему деловало), „Дунав“ и „Круна“. Заједно са чардом на Дунаву, представљали су лепо одмориште за све већи број путника намерника који је пролазио кроз ове крајеве.

Грађанска школа (данашња зграда Музеја града) уселила се у нову зграду 1904. године, рађену од стране чувеног архитекте Франца Рајхла, чији рођени брат је био власник новопаланачке цементаре. Исте године је у Старој Паланци основано Српско црквено певачко друштво, које ће остати активно све до краја педесетих година. Телефон је у Бачку Паланку стигао 1907. године, када у Новој Паланци почиње изградња друге римокатоличке цркве, посвећене Светој Елизабети. Ова прелепа неоготска црква је завршена и освећена 1910. године.