Bista Karla Mezeija u temeljima tribine stadiona Bačke?!

Najveća mrlja u istorije Bačke Palanke

3433

„Mezei – era“

Bista Karla Mezeija (1839-1899) u dvorištu „Kasine“

Godine 1871. je u grad premešten Sreski sud, a predsednik suda postaje Palančanin Karlo Mezei (1839-1899). On će u narednih 25 godina biti ključna ličnost u razvoju grada, i ovaj period će ostati upamćen kao „Mezei-era“. Na njegovu inicijativu osnovano je udruženje „Kasino“, koje će sve do 1944. godine biti glavni činilac u kulturnom životu grada. Godine 1874. sa Karlom Bauerom osniva Dobrovoljno vatrogasno društvo, koje svoju hrabrost iskazuje za vreme velikih poplava u Staroj Palanci 1876. i 1879. godine. Karlo Mezei je sa grupom Palančana skupljao novac za slanje mladog slikara Franca Ajzenhuta na školovanje u Peštu. Ajzenhut će postati najveći podunavsko-švapski slikar i jedna od najznamenitijih ličnosti iz Bačke Palanke.

Franc Ajzenhut (1857-1903)

Godine 1880. u Novoj Palanci je podignut prvi parni mlin od strane kompanije „Akerman i ortaci“ iz Gajdobre. Mlin će posle otkupiti porodica Červenji, a posle rata će postati vlasništvo „Žitoprodukta“. Godinu dana kasnije, na mestu gde je stajala zgrada Provizorata, probijena je Uska ulica. Braća Mihels će 1884. godine u Staroj Palanci otvoriti kudeljaru i močilanu pod nazivom „Juta i konoplja a.d. “, koja će već u njihovo vreme postati jedno od najjačih i najuspešnijih industrijskih postrojenja u gradu (posle nacionalizacije, menja ime u „Sintelon“, a posle privatizacije to postaje „Tarkett“).

Karlo Mezei se sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka postarao da Palanka dobije uličnu rasvetu i parnu skelu, a potom i osnovao inicijativni odbor za osnivanje Građanske škole u Bačkoj Palanci, koja je počela sa radom 16. septembra 1886. godine. 1890. godine počele su da izlaze prve palanačke novine, „Palankaer Wochenblatt“, koje su bile na nemačkom jeziku i pisale uglavnom o lokalnim dešavanjima.

Godine 1892. Slovaci iz Bačke Palanke podigli su evangeličku crkvu u današnjoj ulici Ive Lole Ribara. Ponovo na inicijativu Karla Mezeija, počela je izgradnja pruge na liniji Palanka-Feketić, koja je puštena u rad 1896. i koja je dala veliki podsticaj privrednom razvoju grada.

Nakon njegove smrti 1897. godine, u parku u dvorištu „Kasine“ mu je podignut spomenik koji je porušen i danas navodno počiva ispod tribina stadiona Bačke.

Tada je otvoren i park u Novoj Palanci u kojem se nalazio spomenik prvog mađarskog kralja, svetog Ištvana, srušen nakon 1918. godine. U Palanci su se u ovo vreme pojavili i prvi hoteli: „Kasino“ (po istoimenom udruženju koje je u njemu delovalo), „Dunav“ i „Kruna“. Zajedno sa čardom na Dunavu, predstavljali su lepo odmorište za sve veći broj putnika namernika koji je prolazio kroz ove krajeve.

Građanska škola )današnja zgrada Muzeja grada) uselila se u novu zgradu 1904. godine, rađenu od strane čuvenog arhitekte Franca Rajhla, čiji rođeni brat je bio vlasnik novopalanačke cementare. Iste godine je u Staroj Palanci osnovano Srpsko crkveno pevačko društvo, koje će ostati aktivno sve do kraja pedesetih godina. Telefon je u Bačku Palanku stigao 1907. godine, kada u Novoj Palanci počinje izgradnja druge rimokatoličke crkve, posvećene Svetoj Elizabeti. Ova prelepa neogotska crkva je završena i osvećena 1910. godine.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here