Dolaskom toplih dana u maju, sve su češći ujedi krpelja. Pročitajte kako izvaditi krpelja, kako da se zaštitite od njih i koje bolesti prenose.
Sezona krpelja
Do nedavno je pravilo bilo da su krpelji čisto sezonski problem i to od marta do oktobra. Ipak, zbog klimatskih promena i sve toplijih zima, krpelji mogu da budu aktivni tokom cele godine. I dalje ih najviše ima tokom proleća, kada se širi i zelenilo, pa u mesecima pred nama treba biti posebno oprezan i čuvati se krpelja.
Gde najviše ima krpelja
Krpelji obožavaju gustu travu, pogotovo nepokošenu, visoku. Zato je redovno košenje odlična i najvažnija preventiva. Takođe, krpelji izbegavaju direktno sunce. Obično vrebaju na vrhu trave ili grančica i potreban im je samo trenutak da se zakače za dlake, odeću ili kožu čoveka ili životinja. Posebno budite pažljivi na prelazima između trave i šume gde krpelja po pravilu ima najviše.
Preventiva
Prva i najbolja zaštita od krpelja je preventiva. I možete puno toga da uradite da se sačuvate. Uvek koristite sredstva protiv insekata kada idete u prirodu.
Koliko god možete izbegavajte provlačenje kroz visoku travu i žbunje. Uvek obucite dugačke nogavice i rukave. Krpelji vole umerenu hladovinu pa takva mesta izbegavajte.
Kada dođete kući baš odmah se presvucite i pregledajte, posebno stomak, pazuhe i prepone. Krpelji vole tanku i toplu kožu. Zato će se verovatnije zakačiti na stomaku, a ne na ruci. Takođe, tražiće fino mesto i šetkati se dok ga ne nađu zbog čega je presvlačenje važno.
Kako izvaditi krpelja
Ako otkrijete krpelja koji vam se zakačio važno je izvaditi ga što pre. Tako smanjujete rizike da vas zaraze.
Zašto je to važno i kako izvaditi krpelja?
Zato što prenose bolesti, pre svih Lajmsku bolest ili bakteriju Borrelia burgdorferi. Obično se smatra da kada je krpelj zaražen, ali zakačen manje od 24 sata i izvađen kako treba, nema rizika od bolesti. Neka istraživanja ukazuju da je potrebno i do 48 sati da bi se bolest prenela.
Ipak, najčešće bolest prenose mladi krpelji koji su dovoljno mali da ih ne primetite. Druga loša vest je da ubod krpelja ne boli i vrlo verovatno ga nećete odmah ni primetiti.
Idealno bi bilo da vam krpelja izvadi stručno lice, doktor ili medicinsko osoblje. Ipak, ako ne možete brzo da dobijete pomoć, možete i sami ga izvadite.
Kako izvaditi krpelja? Lako i bez panike. Sve što vam treba je dobra pinceta, idealno metalna. Uhvatite ga što bliže koži i polako izvlaćite na gore. Probajte da uhvatite što je moguće bliže koži kako biste ga izvadili celog. Ne cimajte i ne kidajte krpelja. Ne morate ni da ga uvrćete već ga samo izvlačite polako na gore.
Ako nemate ni pincetu, ni doktora, čak i tada je važno da izvadite što pre krpelja. Najgore što možete da uradite je da ga ostavite. Probajte da ga obmotate koncem i izvučete. Možete čak i nokte da koristite u slučaju krajnje nužde.
Može da se desi da manji deo krpelja ostane u koži, ali to nije strašno. Probajte da ga izvadite sterilnom iglom. Ako ne uspete, ispašće sam posle nekoliko dana.
Ne dirajte ga rukama i obavezno odmah sterilišite mesto uboda alkoholom ili ga bar dobro operite.
Idelano bi bilo da posle vađenja krpelja sačuvate, stavite u kesicu ili papirić i odnesete ga na analizu kako biste proverili da li je zaražen bakterijom Borrelia burgdorferi. Tako ćete biti sasvim sigurni.
Krpelji – Lajmska bolest
Nažalost posle vađenja krpelja se priča ne završava, pošto svaki ubod donosi rizik od zaraze lajmskom bolešću (i nekim drugim bolestima ali ti rizici su ipak manji).
Ako ste brzo izvadili krpelja šanse da ste zaraženi su minimalni. Čak i ako to nije slučaj, šansa da je krpelj zaražen je svega oko četvrtine.
Ipak, rizici postoje, pogotovo zato što Lajmska bolest ima neobične simptome a mogu da prođu i meseci posle uboda krpelja dok se ne ispolje. Zato se u nekim zemljama određenim grupama (recimo starijim osobama ili onima slabijeg imuniteta) ponekada preventivno prepisuje jedna doza antibiotika doksicilina od 200 mg odmah posle vađenja krpelja. Ona se smatra dovoljnom da spreči širenje zaraze ali je važno uzeti na vreme. Naravno, nikada ne uzimajte lekove na svoju ruku pogotovo ne antibiotike i pogotovo ne za tako opasne bolesti kao što je Lajmska.
Prvi znak bolesti jeste crvenilo oko uboda posle uboda krpelja. Najčešće ima crvenu tačku i oreol izvan nje. Crvenilo neće boleti ili svrbeti i može da se javi i nekoliko dana ili nedelja pošto ste izvadili krpelja. Ako ga primetite odmah posetite doktora. Dobićete antibiotike i rešiti problem dosta jednostavno.
Ipak, crvenilo se ponekada neće javiti iako ste zaraženi.
Ukoliko se nekoliko meseci posle vađenja krpelja javi umor, malaksalost, glavobolje ili blago povišena temperatura, to bi mogli da budu simptomi. Otečeni limfni čvorovi na vratu ili na preponama su još jedan mogući znak Lajmske bolesti.
Tada je važno što pre dobiti terapiju antibioticima. U toj fazi lečenje već može da potraje ali ćete verovatno izbeći komplikacije.
Oni koji to ne urade mogu da se suoče sa ozbiljnim problemima. Nekima će utrnuti lice, javiće se ojed širom tela a glavobolje će postati još gore a možda se javi i hronični problemi poput autoimunih bolesti.
Nažalost, Lajmska bolest je podmukla pa neće svi zaraženi primetiti ove simptome. Zato je važno da pratite vaše telo posle uboda krpelja i na svaku promenu se konsultujete sa doktorom.
Ukoliko ne dobijete tretman na vreme možete da dobijete artritis, hronične neurološke probleme pa i gubitak kratkoročnog pamćenja. Pored toga verovano će se pokrenuti autoimune bolesti.
Pogledaj pravilno vađenje krpelja:
