Доктор из Менсе окрива како да најбоље образујете дете у дигиталном добу

Учите децу да мисле.

937
Foto: Shutterstock

Упркос томе што живиимо у дигиталном добу које има своје захтеве, грешка је децу излагати игрању видео игрица, јер се мозак најбоље развија док се дете игра и у исто време физички креће. Учите децу да мисле, а не да уче лекције напамет – закључци су предавања стручњака за интелектуални развој деце, доктора Ранка Рајовића.


У оквиру конференције БИЗИТ, о начинима на које деца уче и развијају се у дигиталном добу никог од посетилаца, од средњошколаца до оних времешнијих, није оставило равнодушним управо зато што је др Рајовић предавање изнео баш онако како и сматра да људи најбоље уче – асоцијацијом и укљученошћу, без сувопарног декламовања, подстичући публику да размишља.

Др Рајовић специјалиста је интерне медицине, сарадник „Уницефа“ на пројекту раног подстицаја интелектуалног развоја детета, оснивач Менсе Србија, и оснивач НТЦ система учења, који се спроводи у 20 држава Европе, укључујући и Србију. Он је говорио другог дана пословне и ИТ конференције БИЗИТ „Дигитална економија“, о утицају дигитализације на когнитивне способности деце.

Говорник је један од ауторитета на овим просторима када се ради о о васпитању и образовању, и истраживања која је спровео показала су да су данашња деца слабија у односу на вршњаке пре 10 година, и то када су у питању моторика, математика-логика, речник и опште знање. Управо на ове проблеме концентрисао се и током говора на овој конференцији.

Кретање је кључ

– Истраживање у једном вртићу у Крању показало је да 60 одсто деце не може да скочи уназад. Такво дете не може да разуме ни математику, поготово негативну скалу. Ми смо жива бића за кретање, мозак се развија у покрету – рекао је др Рајовић, наглашавајући да је првих 12 година у животу детета кључно за развој.

Он је довео у везу чињеницу да данашњи родитељи у колицима за бебе возе децу која имају две, три, па чак и четири године, са податком да више од 50 одсто малишана има равне табане.

– Шта закључујемо, зашто мозак није подигао свод стопала? Нема кретања.

Такав изостанак кретања имаће последице и у школском добу, дете неће моћи да напредује, каже он и напомиње да је пажња ученика и сада прилично оштећена – дете нема концентрацију да учи дуже од петнаестак минута, и потребна му је пауза, али видео-игре може да игра и два сата без престанка.

– Мозак смо навикли на нешто што није природно, као што је седење – каже др Рајовић и додаје да би дете од пет година требало да хода дневно пет километара, оно од 10 година мора да шета 10 километара… Међутим, у пракси то није тако.

Другачије окружење захтева другачије методе

У којој мери на развој детета утиче генетика, а у којој окружење, процене су варирале у прошлости. Међутим, др Рајовић сматра да је генетика потенцијал детета и да је због тога важна сто одсто, али исто толико важно је и окружење, односно унутрашња мотивација која из њега потиче. Он је то илустровао и примером: ако паметни родитељи добију дете, очекујете да и оно буде једнако паметно, али одгајају га у празној белој соби. Дете у њој не може да напредује.

– Окружење није исто данас као пре 30 година, али у школама и вртићима користе се исте методе. Због тога испаштају деца, и испаштаће цело друштво. Морају да се мењају методе, јер се мења и окружење. Учење ишчитавањем и ишчитавањем је мучење за децу. Данас децу спремамо за послове којии још и не постоје, зато је важно научити га да мисли, а не да учи напамет – каже доктор, додајући да је у том процесу најважније функционално знање, односно повезивање информација.

– Деца су све слабија когнитивно. Зашто не повезујемо информације у глави? Зато што нисмо оперативни у мислима – каже он и додаје да је за такву оперативност кључна рана стимулација до шесте године:

– Вртић није само установа за чување деце, већ и образовна установа. Грешка је детету давати приступ видео-играма – каже Рајовић.

Асоцијативност

Одраслима су нестале идеје, деца их имају и то би код њих и требало неговати, учењем уз игру. „Читај док не научиш“ систем не ваља – потребно је применити асоцијативност, а за то су одличан алат слике и цртежи.

Асоцијативност је најбољи метод учења, а мозак је већ и природно наштелован да функционише према принципу асоцијација.

– Седите у дрвеној кућици, у шуми. Чујете пуцкетање, помислите да се нешто запалило, кренете да проверите о чему се ради. Видите дим, идете даље и откријете ватру. Онда је гасите или бежите. У биологији, интелигенција значи „спаси се“. Управо је асоцијативни део мозга повезао информације, које су чула скупила – објашњава Рајовић зашто је важно подстицати мозак асоцијацијама.

Концентрација

То доводи до наредног појма, концентрације, који је др Рајовић приказао следећим примером:

– Дете које се игра је концентрисано. Често не чује када га зовете на вечеру. Мама каже,: „Јао, моја Милица је искључена.“ Није, Милица је максимално укључена. Она се игра. Зато и учење мора да личи на игру.

– Када је Каспаров изгубио шаховску партију од компјутера, било нам је јасно да не можемо да победимо компјутере, који имају више упамћених потеза, комбинација. Зато је важно да развијамо оно што рачунар нема: тимски рад, креативност, помагање, размишљање.

Како је његов систем учења прихваћен?

Говорећи о НТЦ систему учења и његовој успешности, др Рајовић рекао је да му је такав систем учења у Словенији омогућио посао, да је тамо добио чак и катедру, а да га је на сарадњу позвао и саветник Ангеле Меркел. Програм је у Србији акредитован од стране Министарства просвете, и свака школа би могла да се придружи, али по Рајовићу се могло видети да није задовољан процентом школа и вртића које су се укључиле у НТЦ програм. Ипак, каже он, учитељи, који га прихвате буду веома задовољни, имајући у виду да резултате код деце могу уочити већ после два или три месеца.

Мозгалице којима учимо да учимо

„Мисаону оперативност“ публике Рајовић је тестирао и кроз занимљиве тестове. Рецимо, један од њих био је да се присете које европске државе у свом називу садрже реч која такође означава биљку. Доктор је дао пример Македоније, открио да их има још три, а када је публика почела да се мешкољи, дао је још неколико информација које би могле да помогну: једна од њих је острвска, две су копнене, једна од њих има излаз на море…

Несташна деца биће интелигентнији људи

Решење је много лакше схватити када пред собом имате написане речи, указао је и сам доктор, и управо оваквим вежбама терамо мозак да повеже информације које има с једне стране, а то су имена држава, и с друге имена биљака.

ХоЛАНдија, ИсЛАНд и ЛУКсембург – били су одговори које је тражио, и на крају малтене сам и дао.

Али да је било укључених у публици, доказао је средњошколац, који је исправио предавача: у речи Енглеска, налази се ЛЕСКА! Младић је добио громогласан аплауз, а Рајовић је показао да је прави учитељ, јер је са одушевљењем дочекао ову опаску, срећан што има оних који користе умеју да мисле и не уче напамет.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here