Стопа незапослености младих (од 15 до 24 године) у Србији је двоструко већа него она у општој популацији, показују најновији подаци Републичког завода за статистику. Тренутно износи 18,7 одсто.
Иако се јаз имеђу стопе запослености опште популације и младих заправо смањио (у прошлом кварталу су млади три пута чешће били без посла), то се може објаснити чињеницом да се број младих у Србији константно смањује. Иако је број незапослених младих нижи, њихов положај на тржишту рада још није бољи.
Већ је позната чињеница да је Србија једна од демографски најстаријих земаља у Европи, као и да се удео старих радника на тржишту рада увећава из године у годину.
Основни индикатори на тржишту рада младих
Стопа незапослености прави и велику разлику између полова: док је сваки шести млади мушкарац незапослен, код жена се тај број креће између четири и пет.
Републички завод за статистику наводи податак да је запосленост младих смањена у овом кварталу, праћена повећањем становништва ван радне снаге. Млади су све мање активни на тржишту рада – активан је сваки трећи, запослен сваки четврти.
Светлу тачку представља податак да је један важан индикатор, НЕEТ (NEET) стопа – удео младих који нити раде нити су у процесу образовања или обуке – опала на 11,5 одсто.
Иначе, Комитет за економска, социјална и културна права УН изразио је раније ове године забринутост због великог броја незапослених младих у Србији и великог броја младих који су у НЕЕТ (NEET) положају. Навели су да су студенти у дуалном систему образовања и млади на програмима плаћених пракси плаћени мање од минималне зараде и често раде под лошим условима.
Мимоилажење образовања и захтева тржишта
То су само неки од неповољних фактора са којима се суочавају млади у Србији приликом проналажења првог посла. Национална служба за запошљавање главни узрок високе незапослености младих види у томе што млади немају одговарајуће квалификације, а као пресудни фактор за статус младих на тржишту рада указују на профил образовања.
Подаци са сајта Инфостуд показују да се млади управо и пријављују за послове за које нису потребне посебне квалификације – млади људи су највише конкурисали за послове из области трговине и продаје – чак 164.571 пут. Следе послови из области администрације, за које су конкурисали укупно 70.285 пута, али и логистика, позивни центри и ИТ сектор. Када је реч о конкретним пословима, највише младих конкурисало је за позицију продавца, а потом за позицију комерцијалисте, административног радника и телефонског оператера.
Алтернативни извештај о положају младих, који објављује Кровна организација младих Србије (КОМС), наводи да су млади у Србији који су у процесу образовања мање присутни на тржишту рада у односу на њихове вршњаке из земаља ЕУ, као и да пут до првог стабилног или задовољавајућег посла у Србији траје веома дуго.
Њихов извештај показује да млади верују да су за добијање посла најважнија лична и породична познанства и контакти, као и чланство и активизам у политичкој партији, а тек затим адекватно формално или неформално образовање.
„Тек сваки четврти млади човек у Србији ради посао за који се школовао. Осим тога, петина младих која се школује или је завршила своје образовање, сматра да за њиховим образовним профилом не постоји потреба на тржишту радне снаге“, наводи се у извештају.
