„Ekranitis“ bi uskoro mogao da postane dijagnoza

Onog trenutka kada detetu od šest meseci ili godinu dana date mobilni telefon da bi se umirilo, dobićete nekoliko minuta mira, ali ćete izgubiti mnogo toga.

337
Foto: Pixabay

Onog trenutka kada detetu od šest meseci ili godinu dana date mobilni telefon da bi se umirilo, dobićete nekoliko minuta mira, ali ćete izgubiti mnogo toga.


Tu rečenicu defektolozi često izgovaraju roditeljima čija deca imaju govorno-jezičke probleme i poremećaj pažnje. Primetan je broj dece koja sve kasnije progovaraju. Dešava se da deca progovore na engleskom, jer nisu gledala sadržaje na maternjem jeziku, kaže za RTS defektološkinja Marija Končar Ršumović.

Ističe da „ekranitis“ kao dijagnoza zvanično ne postoji, ali da ima tendenciju da se u nekom trenutku i pojavi.

Prema njenim rečima, deca najviše gledaju crtane filmove koji su u suštini mnogo tehnološki napredniji nego pre 20, 30 godina.

„Deci se prerano daje ekran. Kada razmislimo o razvoju deteta do dve godine, dete u tom uzrastu nema potrebe da gleda u ekran, jer dete do godinu dana to ne razume. Ekrani se daju i deci mlađoj od šest meseci za uspavljivanje, da se umire i to je ono što hipnotiše zato što su to slike koje se brzo menjaju, naglašene su boje, zvuci i nervni sistem dece prima tu informaciju“, objašnjava.

Dodaje da u nekom trenutku nervnom sistemu treba još takvih informacija i stvara se zavisnost.

„Toliko stimulacija i impulsa ne može da dâ nijedna igračka. Ukoliko prerano damo ekrane javlja se problem kasnije, jer dete će uvek pre birati ekran nego igračku“, kaže Marija Končar Ršumović.

Smatra da je rešenje u doziranju. Preporuke svetskih istraživača su da deca do druge godine ne bi trebalo da gledaju u ekran zato što ne razumeju sadržaj. Posle druge godine savet je da to bude dozirano da sat vremena i preporuka je da dete duplo više vremena provede u slobodnoj igri nego pred ekranom, ukoliko je moguće napolju.

„Bitno je razgovarati sa decom o onome što su gledala, da vidimo šta je njima bilo bitno, jer tu možemo da saznamo i šta je dete primetilo u određenom crtanom filmu, možda nam može reći šta se desilo u vrtiću“, ističe defektološkinja.

Prema njenim rečima, primetan je broj dece koja sve kasnije progovaraju i kada se govori o razvojnim mapama koje se poštuju veruje da će se u nekom trenutku korigovati, odnosno pomeriti zato što sve više ima dece koje prve reči ili rečenice izgovaraju mnogo kasnije od očekivanog uzrasta, godinu, godinu i po dana.

„To, u neku ruku, može biti posledica ekrana. Dešava se da deca progovore na engleskom, jer nisu gledala sadržaje na maternjem jeziku. Postoji i problem sa pažnjom i ima sve više dece koja kada dođu do predškolskog uzrasta ne mogu da sede mirno, završe zadatak do kraja, napišu celu stranu grafomotornih linija, već na pola odustanu, iznerviraju se i burno reaguju. Burno reagovanje dece predškolskog uzrasta trebalo bi da je već na minimumu, jer su se deca već razvila da mogu da se samoregulišu“, objašnjava Marija Končar Ršumović za RTS.

Kao najekstremnije primere navodi da su deca razvila poremećaj pažnje koji ih prati i kasnije, u osnovnoj i srednjoj školi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here